НАУЧНО ТРЕТИРАЊЕ ФЕНОМЕНА КЛИНИЧКЕ СМРТИ
ПРИМЕРИ МНОГИХ ОСОБА О ДОЖИВЉЕНОЈ КЛИНИЧКОЈ СМРТИ
МОЈЕ СВЕДОЧЕЊЕ О КЛИНИЧКОЈ СМРТИ ( XAKE)- ДЕДА ДЗАКЕ РАЈКОВИЋ ИЗ КОМШИЛУКА
О КЛИНИЧКОЈ СМРТИ МОЈЕ МАЈКЕ
МОЈЕ КЛИНИЧКЕ СМРТИ 1981,1990 и 2005)
а четврто је било између сна и јаве у болничком кревету после тешке операције, после свега доживљеног тело се одигло изнадкревета треснуло о кревет -окренула сам се на стомак -по савету мртвог оца (иако сам имала рез већи од 20 сантиметара начињеног два дана пре тога на операцији) урадила све по савету оца, згрчила ногу са руком испод јастука како је рекао "Спавај Марија како највише волиш" те сам то и учинила и опет се питах како он зна да сам Марија, кад сам то име добила на крштењу много година после његове смрти... Испреплетеност неразјашњених феномена комуницирања душа умрлих са душама живих је феномен који се ретко са чим може описти. То могу чинити само људи који то доживе, а ја сам то доживела много пута најбројније комуникације су ми са очевом душом,преко снова, некад кад погледам његову фотографију чујем из неке своје дубине нешто необично,
Једному Бања Луци Душе мог деде, стрица ( убијеног на стражи у Босни у Живиницама -19 година -три дана пред полазак кући) и очева душа. Њих Троје су у кругу већали око ватре , као оне логорске, мени је деловала као буктиња са југословенског грба... највероватније што су се информације које сам од њих добила односиле на смрт Јосипа Броза ( ТИТ Бога - прозваним ТИТО ) . Но , као какво Тројство већајући око ватре ,а био је 1.мај. рекли су ми " Отац- Кад будеш стигла кући загледаћеш се на папир у бројку четири и то ће значити СМРТ - ТИТА. Иако сам била у тешком стању изнемоглости организма од доживљеног асматичног напада при доласку у Бања Луку, спавајући сам сав сан и разговор сањима причала , супруг је као и обично увек то слушао. Молила сам их да то не буде, скидала сам бурму са прста, као једино материјално вредно што сам имала на свом прсту и пружала им у залог за његов живот. Молила сам их речима , "Ево узмите дајући им бурму дакле, давала сам у сновиђењу свесно , да као на ватри истопе мој брак, залог нас двоје за Тита . Но ,Веће је одлучило , деда је ставио шаку на ватру и рекао "То је крај приче". Напомињем да су : стриц на стражи три дана пред крај три дана пре одслушења војног рока и мој отац непосредно пред одбраном дипломског рада из Филозофије ,на Филозофском факултету у Скопљу ,окончали своје животе у 19 година стриц Радослав-Доса Ракић-убијен на стражи у Живиницама,мој отац у 27 година преминуо Мирослав Мића Ракић у сеоској продавници десетак минуте након што је стигао - ( о његовој смрти има више верзија ,а у коју ће мо веровати,остало је на нама његовој деци и до данас.Тада је у продавници било је присутно више људи , где је био позван да закаже партијски састанак ,да се договоре о дневном реду итд... Но, "Диоклецијанов мач му је из ко зна којих разлога висио изнад главе" и он је по кратком поступку преминуо, свакако под чудним околностима. (Има ту детаља који указују на свеобухватну ситуацију,а мало сам и у непосредним разговорима о другим темама са људима из свог завичаја спознавала неке "гласине" о томе шта је могући узрок његове смрти ,шта се дешавало и ко би то могао урадити, како и чиме. Да се разумемо ,иако је тамо био дошљак из Србије-Корман код Алексинца- то није дело наших косовских шиптара из суседних села, само онај ко му је прекратио живот то зна и Свевишњи ... Дакле, преминуо је и други син мојих деде и бабе на необичан начин у року од пет година.. тј. на породици необјашњив начин ,не реченој истини о њиховој трагичној смрти... ( очева душа ми се оглашава на разне начине, затим мајчина душа ,обе како за добре ,тако и за лоше вести , као и друге, од недавна свекрвина и свекрова , ( овде и као визија мале девојчице -у дворишту, која се радује што довршвамо кућу и све поскакујући гледа у кров- једино што знам да је свекар имао малу сетрицу која је као мала преминула након мајчине смрти, појавила се у близини куће и места где ме је нешто обилазило а што сам описала као згуснуту округлу лоптсту творевину са чудним кретањем и на деоници где ме је онда голуб по дану пратио, летећи елипсасто са једног на друго место облетео је тако три заокружена тока око мене која сам риљала башту , као и место где је голуб слетео уз мене да испред чесме пије воду, пратио ме је , нисам знала да ли је болестан, био је црно сиви.Поставила сам кавез на грани од крушке уз само стабло, ту сам га хранила,а оставила сам му врата отворена да оде кад пожели. После више дана голуб је одлетео, појављивао се такав касније или њему сличан, али једна појава голуба била је ван свих очекивања. Наиме , кад сам магистрирала, на одбрани једино није био мој првобитни ментор коме је била одсечена нога због гангрене и нисам знала тачно кад је умро. Но, кад сам једног од наредних дана организовала да почастим колектив због одбране магистарске тезе... као организатор тога дочекивала сам све оне који су из колектива пристизали и као последња придошлица био је хроми голуб сиво црне боје. Остала сам без текста као и сви присутни , голуб је слетео са моје десне стране , ходао уз мене унутра ка столовима, ја сам застала испред столице где је требало да седнем, остали су већ били поседали на своја места . Стајао је тик уз мене веома кратко , можда десетак секунди, а затим кад сам села он је почео ходати око поседалих гостију. Свима је то било интересантно
пратили су баш као и ја голубово споро, али отмено кретање,онако хром на једној нози, обилазио је све људе поседале око столова,дужински поређаних. Кад се вратио на почетно место ,опет је коју секунду стајао уз мене, дала сам му хлеб, мало је гледао у мене , а онда узео мало парченце хлеба из моје руке,опет ме погледао, ма он је нешто очима говорио, но нисам о томе размишљала јер се као и сви присутни нисам могла начудити призору. Ранка власница ресторана рекла је Бисо, па знаш ли који ти је ово благослов. Толико година сам овде,али ово нисам видела никада. Шта ли ово значи ?... Како је време текло , баш као и за тог голуба схватила сам да ме је посетила душа мог дивног ментора Др Александра Ранчића,
андрагога бившег проректора Нишког Универзитета кога сам на необичан начин упознала , те и то завређује место у оквиру овога текста. Наиме, моја колегиница Зорица Петровић, конкурисала је при Вишој школи за Васпитаче у Пироту и позвала ме је да пођем са њом , што сам и учинила , радовала сам се да видим како школу ,тако и град који сам тада по први путапосетила.
Елем , оно што је битно је то да везано за њу имам више прича које ће бити написане и у другим контекстима мог писања. Путујући за Пирот испричала сам јој свој сан који се укратко речено односио на узимање дипломе са неке полице ,неке празне просторије, кад сам погледала тај диван папир на њему је писало моје име. Била сам срећна, знала сам да ћу уписти магистратуру. Зорица се такође обрадовла мом сну, та радост је и била видна на њеном лицу и по њеној радости што ме има за пријатељицу. Сишле смо из аутобуса , рекла сам јој "Замисли сад стигнемо тамо, предаш документа, упознамо тамошње професоре и неко нас довезе назад у Ниш... а тек што ћу уписати магистарске студије... Да скратим доживљај , Стигле смо, она је предала документа , а директор је рекао за двоје старијих људи, колегинице да вас упознам , показујући на њих изговорио је "Ово су ваше Нишлије, а наши професори Др Јелена Ђорђевић и Др Александар Ранчић и након кратког разговора питали су нас како смо дошле и да се не би враћале аутобусом , ако хоћемо , после ручка могу нас они повести до Ниша. Тако је и било. Разговор је отпочет јесмо ли обе конкурисале , рекла сам ,не ја нисам, само она. А зашто Ви колегинице нисте , рекла сам да још нисам ни уписала магистратуру, на шта су они питали што нисам и желим ли да код њих упишем ,објаснили су ми које бих предмете имала из области педагогије и екологије, социологије и заштите, аја се присетих да ми је неко годину дана пре тога рекао што не конкуришем за асистента приправника на Заштити животне средине, потребан им је за предмет Образовање за заштиту животне средине. Нисам, из истих разлога, али јесте неко ко је касније мени била ментор на истом факултету, након што је заменила мог ментора, која коинциденција...
Мој радни пут сводио се на стваралаштву, као и што ми је гласио дипломски на факултету " Стваралаштво предшколског шестогодишњег детета... Зорица је у то време предавала најпре у Алексинцу и када је требало да обради област о стваралаштву позвала је мене и била одушевљена мојим предавањима , као и студенти , нисмо правили паузу три предавањасам урадила у континуитету и била веома радосна. Студенти су ме поздравили аплаузом , а тамошњи професори када су чули тај аплауз и сазналишто се догодио, рекли су , буде ли било места позваћемо вас да нам се придружите ...касније је тако и било и ја сам тамо радила од 2002 до 2011 године до мог пензионисања... За то време су се десиле, многе необичне ситуације на различитим нивоима и од некуд је почела испливавати физика кроз помињање Николе Тесле у мојим научним радовима , а што су сви са неверицом слушали о чему ли ја то говорим. Наравно да још увек ни мени све то није било јасно , због чега се у то све уплела и Теслина душа, те сам често размишљала и о његовој хуманости у односу на голубове ,а нисам посебно размишљала о његовој белој голубици која му је много значила.
сам се тим проблемом почела и бавити, за њих ми је јасно што су присутне у мом животу, али што Теслина душа, још увек нисам све "конце похватала", сувише је подударности у нашим животима и то по годинама дешавања са размаком од по сто година, али ту је и интуиција, интересовање за Веде, да будем искрена то сам интензивније почела увиђати са појавом старих речи из Србице, ведских речи из Веда, са упливом Богиње Вак , тог разрешења од пре пар дана и размишљању од када све то датира, јасно је да ми то нешто указује да за мене Творац још има планова на кугли земаљској , те се трудим да схваћено и одрадим како ваља са дозом "жури-полако" попут оне латинске изреке , јер свако има свој век трајања ,а мој век је више на измаку но што ми је остало , реано схватајући своје калндарске године које су се нанизале бисерима у огрлицу од 60 бисера до сад..., , ...
1.Видех дешавање око себе одозго као анђео са крилима
Нема коментара:
Постави коментар