Семе које посејах, никло је,
пшеница расте, ускоро класаће,
а уз све благодети светлости стасаће.
Бог и за незнанце спрема "Хлеб наш насушни"
У односу на мој подвиг ригорозног Поста неко рече
па не сејте пшеницу, кад је нећеш јести.
Рекох ја и дрво садим Сада.
И знам уживаћу испод крошње хлада.
А када?
Kад буде сазрео
његов плод, ето тада!
Б.В.16,4.2016
Land art i земаљски бисер
(Ваше успомене на Фејсбуку
Бисерка, ми бринемо о вама и успоменама које делите овде. Мислили смо да желите да погледате ову објаву од пре једне године.)
Бисерка Вучетић
16. април 2016.
МОЋ САДАШЊЕГ ТРЕНУТКА И НОВА СВЕТЛОСНА СВИТАЊА
Нова свитања, да птица полети пољима орнији и боље,
потребна су многа одрицања и много воље ...
данас достижем космички број седам, сем воде- од поноћи 9/10 без мрве хране, Ето и то се може свеци не бране.
Човек од себе самог зависи у свему када да престане.
Тоталним постом идем путем кроз светле и беле дане.
Долазеће мисли су ми инспиративне и нису брижне,
постом успевам и улазим у светлосне промене.
Ово ми се допада, то личи на мене!
Наредни број 8 је знак да стижем до васељене.
Не трагам ни за чим, али ослушкујем, посматрам, прихватам Божије благодети,
ко ли ми је чувар и ко ли ми их од светих шаље.
Сазнаћу, а онда могу ићи Путем којим се иде још даље ка нашем Роду шеснаестом колену које се зове <Беле Пчеле!)
МОЋИ САДАШЊЕГ ТРЕНУТКА СВОЈЕ ЈУБИЛАРНЕ ШЕЗДЕСЕТЕ ГОДИНЕ ПОСВЕТИХ МОКРОМ И СУВОМ ПОСТУ-ГЛАДОВАЊУ СА ЦИЉЕМ ЗА НОВА СВЕТЛОСНА СВИТАЊА
Нова свитања, да као птица полетим али квантним и духовним пољима, орније и боље,
Да би се то остварило потребна су многа одрицања ,чврст карактер и снажна воља ...
данас достижем космички број седам, сем воде- од поноћи 9/10 а без мрве хране ( реч је о 2016-тој години којом дочеках своју шездесету годину) , Ето и то се може. Свеци не бране, само се ваља одлучити на такав подвиг.
Човек од себе самог зависи у свему за доношење одлука када да нешто почне а када да престане.
Тоталним постом идем путем кроз светле и беле дане.
Долазеће мисли су ми инспиративне и нису брижне,
постом успевам и улазим у светлосне промене.
Ово ми се допада то и личи на мене!Зато у овоме и видех себе.
Наредни број 8 је знак да стижем до васељене.
Не трагам ни за чим, али ослушкујем, посматрам, прихватам Божије благодети. Питам се по ко зна који пут ко ли ми од светих или предака из Рода шаље ове необичне мисли и ко је мој анђео чувар. Као, што рекох још не знам ко ми је анђео чувар ,али знам да је увек уз мене када је то потребно јер ми је у много животних ситуација ите како помогао ! Од једном су ме прожеле мисли и увукле у свет размишљања о необичним информацијама које ми на најразличитије начине пристижу.
Сазнаћу, а онда могу ићи Путем којим се иде још даље ка нашем Роду шеснаестом колену које се зове < Беле Пчеле!
.> Као што сам рекла за мисли које допиру до мене " ко ли ми их шаље и ко је мој анђео чувар". Наиме, три пута сам примењивала мокро и суво гладовање током протекле године. Мокро гладовње је пост са конзумирањем воде без мрве хране и током године први пост-гладовање применила сам управо то 40 дана пијући искључиво воду из свог 23 метра дубоког бунара ,а чију сам воду сама открила и захтевала да се уради бунар .
Ево , изнећу и своје треће искуство које се односи на кратак боравак под водом. Било је то чаробне 1987 године . летовали смо на Ушћу Неретве у полу-дивљем кампу који је са леве стране и на крају испред оивичен морем а са десне стране био читавом дужином уз Неретву, а она је ту била пловна јер је на самом уливању у море дубока 22 метра. Елем ,како се догодило да одем тако дубоко под воду. Наиме ,у то време моје двоје деце дванаесогодишњак и десетогодишња ћерка су са друштвом одлучили да се купају и роне у Неретву. Што ме је као родитеља забринуло те сам мало желела проверити дубину Неретве. Нисам ни размишљала колико би она ту могла бити дубока и каква опасност вреба децу иако су као и ја били добри пливачи( касније ми је најмлађе дете, ћерка била шампион у пливању са 450 освојених медаља,била је у репрезентацији наше тада дивне Југославије ! И да се вратим сада на обалу Неретве. Сва та дечурлија ме је чудно гледала док сам се спремала да зароним и ни реч нису проговарали. Ја сам им једноставно рекла идем проверити колико је опасно купати се ту где је за бродове пловно, а она је брза река. Скочила сам у Неретву, неустрашиво сам ронила, без маске након можда десетак метара роњења у дбину отворила сам очи ронећи наниже схватих да се и даље не види дно реке. Онда сам као и обично муњевитом брзином размишљалада сам већ око минут под водом сигурно и минимим ми је потребно још толико и мало више да се вратим назад, ваља се окренути и поћи назад. То сам и урадила , била сам у праву требало ми је више времена да се вратим на површину воде. Када сам изронила била сам удаљена од групе деце више од 50 метара а након што сам
пливајући ка обали добро удахнула ваздух бавила сам се размишљањем колико је то опасно место за пливање,па макар били и најбољи пливачи. Примичићи се деци видела сам њихова запрепашћена лица , сви су некако истовремено коментарисали како су мислили да сам се утопила,чинило им се да ме дуго нема да изроним. Излазила сам из воде смирено и још смиреније оштро рекла да се никако не би требало ту купати, ни одрасли,а камо ли деца. Уосталом нисмо ни видели да се ту ико купао! Касније сам им испричала како је било под водом,а они због своје забринутости за мене добро су схватили колика је тек забринутост родитеља за дете кад нешто ради а да то може по нега бити кобно, послушали су ме и то смо ето успешно решили. Са ове тачке гледишта знам јабих поново пролазила кроз то искуство иако моја Биначка морава коју онако малену много волим,обожавала сам се купати ,пружила ми је преко лета дивне тренутке уживања а преко зиме када се заледи то је тек било уживање клизати се километрима по њој залеђеној, али она није имала никакве везе са опасном Неретвом ,која мало,мало па избаци по неког утопљеника. Мени је вероватно за чување Творац одредио добро будног анђела чувара јер је по ко зна који пут за мојих још месец дана па пуних шездесет година имао тако много посла ,али ме је увек на време спашавао.
Елем, рекла бих сада шта су наведена искуства иако опасна ,а имам их "сијасет" за причу у односу на свесно гладовање, ако се медицинским виђењем ствари саветује једно о (не) гладовању и (не) пијењу воде, а моје троструко искуство у томе јасно указује на то да ми нису били потребни ни инфузија, ни пренемагања, ни којекаква измишљања ,једноставно је мој организам то поднео стојећки уз пуно физичког , умног али и фантастично духовно позитивног напретка у свакојаком смислу. А да ће све ово кренути овим током наравно нисам могла знати јер је све то дубоко скривено у мистичне "недођије и непричаве" све до момента схватања суштине своје мисије у смислу шта нам истински ваља чинити ,како се понашати на путу открића истине,на шта ваља обратити пажњу и не летети превисоко,јер чудни су путеви Господњи.
Управо схватих да сам навела три примера из живота која имају директну везу са основним ЕЛЕМЕНТИМА ЖИВОТА ,али ми у овом момент завиорила једна ватра кроз коју ме је мајка пронела а за шта нисам ни знала, али чух да је било веома опасно по живот и њен и мој . То ми је рекла сапутница Светлана једног раног јутра на путу ка Косову 2004 године где сам после Погрома ишла помоћиу раду неким школама косовског поморавља где путовах по три сата до посла.те се ето сретну и људи који су ме знали ,а ја њих не. Када је моја сапутница чула ко сам загледала се у моје лице и питала ме шта је са мојим ожиљцима и кад су ми нестали лица ? Питала сам је којим ожиљцима , заменили сте ме са неком другом особом.Насмешила се и рекла ,О нисам те драга заменила ни са ким твоје мајушно дечије лице ми никада није избледело из сећања после те страшне ватре кроз коју си изнешена вани ,док смо се панично тискали једни уз друге чекајући да ли ће ко жив изаћи из школе. Размишљала сам муњевито, али ме сећање није враћало у те далеке моменте, била сам како она рече једноипо годишње дете, па и како бих се тога сећала, али како ми то мајка никада није испричала. Светлана ми је испричала причу Како се школа запалила ,а на спрату је био наш стан,као што се обично и дешава да учитељи добију стан у оквиру школске зграде. Бар је некада тако било. Мајка је брата и мене пренела силазећи степеништем које је горело, рекла је да се то десило око пола четири ујутру а мајку сам пробудила својим продорним вриском јер ме је ватра вероватно пробудила.... рекла је још да се угужви нашла и жена по имену Пека која је мајци помагала док меје рађала. те ме је и тада узела у наручје како би помагала мајци да брже видају ранена мом изгорелом лицу и по ручицама док ме је уљуљкивала да не плачем почела је причати о мом рођењу,а ја сам наводно почела то смирено слушати. Пека је говорила, 2Ето рекох ја да је ово дете необично , у чудан се дан родило баш овко у ово време у пола четири а било је помрачење месеца и сунца, на Русу среду,свашта ће јој Бог даривати и ово је тек почетак онога што ће се догађати у смислу да предосетиш много што-шта слушала сам све то са неверицом, а она је рекла "Да баш је рекла " Е учитељице девојче ће топрв свашта да сналази. Ама, оно ти је Божије дете,не плаши се за њу"... Захвалила сам се сапутници што ми је све то испричала, а онда сам јој смејући се рекла, " Ко зна можда ми је од тада остао "Аманет" за лечење ожиљака ,а тај лек се справља од куваног жуманца умућеним са маслиновим уљем ,те ожиљци нестају,вероватно сам то од тада упамтила ,јер мислим као да то одувек знам.Ето био је то мој блиски сусрет са ватром, < то је четврти елемент - ВАТРА,
БИНГО док пишем мој канал се отвори и унутарњи глас ми говори Ааа наведи и пети елемент, а ја изговорих наглас ЕТАР - увек неизбежни Тесла и моје директно етром добијање разних космичких спознаја"сада и овде " као што рекох на нај необичнији начин... ето како је наш кратак разговор добио диван епилог <<< у нади да си ту ,чекам одговор ... Ето ,сећаш се моје реченице на почетку познанства о теби она реченица о рађању " Нада у нади " и сад ми реци којим смо нитима ако не космичким повезане, ово је чиста спознаја која се зове MISTIKA PURA. Е овде сам стала са писањем и јутрос 20 у праскозорје постављах неке текстове кад гле чуда угледах поруку која ето баш етром стиже као коментар од Илије Шауле ,те ћу то овде и поставити јер је тако оригинално повезано са овим што пишем, а текст објавих пре завршетка, знала сам да је потребно још нешто додати и то је било то, просто нисам могла веровати. Ево тога па просудите сами да ли је то тако како ја то протумачих, знам нема случајности... копираћу то и поставити овде <
Ево копије < И коначно моја духовна физика је добила основну јединицу космичке информације као и DNK информације са називом ДУХОН ,који се из статичких таласа са наизглед не кретањем у ствари креће најбрже што може бити-брже од светлости.Космичка информација Духон ,истовремено шаље и прима информацију у тројству са два бића, од једног бића до другом ,делујући тако у тројству,истовремено информације иду од бића ка космичкој информацији духону и ка другом бићу. Дакле то кретање би се могло представити као
1)Духон-биће 1и духон- биће 2, затим
2)Биће- духон и биће 1 биће 2 и
3) биће 2 духон -биће 1 , све ово је као троугао са двосмерним кретањем.
Ту се у тројству интуитивно схвата порука која се простире изнутра ка споља етром ,без обзира која је раздаљина у питању. Ове се информације врше и у природи,етром. Космичка свест прими информацију од неког бића, прослеђује је другом бићу,информација му се враћа као праћком да је примљена.Тај пут наведених информација подсећа ме на одашиљање праћке. Каменчић је информација која се пошаље.Примаоца то јако заболи,осети шта је у питању и помисли на особу о којој је реч .Имам много примера за ово објашњење.
Нај упечатљивије ћу навести : предосећање након примљене космичке информације о мајчиној смрти баш истога момента када је умрла и да не наводим друге рећи ћу и да сам знала моменат објаве Титове смрти.Информације на пример о повреди моје деце, истога момента знам да се то догодило... О доласку госију, изговарам реченице о њима да ће доћи и то буде неприкосновено тачно... оно што је битно је то да начин пријема тих информација није исти и то је оно што је мој део за појашњавање како би било разумније за схватање. На пример. Када ми је нечија смрт најављена бол је неизоставан у пределу између дијафрагме и груди , Бол је изузетно јак,налик убоду и готово да је сличан боловима бубрежних колика .али кратки и оштри болови са понављањем.интересантно је и то да се на први бол зна о коме је реч, то јест на кога се односи космичка информација. Сличан је бол када је нека мени драга особа у опасности Оно што је чудно у том случају је то да иформација о особи која је у опасности пристиже на чудне начине један од тих начина је на пример . Читала сам текст о Јесењину у оквиру текста се коментарисало како се десила његова смрт... у том моменту сам почела осећати јак бол и повезала сам то са једном особом и била сам у праву ту особу је вребала опасност, преживела је ,али је могло бити кобно. Све док опасност није прошла, нисам престајала бити брижна...
За појашњење космичких информација у природи имам диван пример. Наиме био је дан наизглед сличан другим данима, обављала сам своје редовне послове, време се наоблачило ,журно сам музла козе и једној љубимици наслоних главу на стомак јер су ми звуци из њеног стомака просто нагнале мисли да размишљам о томе како је то што се из њеног стомака чује има идентичне звуке као ваљање облака и грмљавина по небу. Дуго сам размишљала како је то могуће, из ње су допирали звуци из затвореног простора-из стомака, а небо је отворено, како је могуће да се исти звуци чују. Чак сам се и успављивала са тим мислима, осећала сам да то код мене никада није размишљање и повезивање тако нечега тек онако, мора да за то постоји добар разлог ,што би ми се то сатима вртело по глави. Кад гле чуда , пре него утонух у сан тргла сам се из магновења и невероватног открића где се више него живописно одиграло у сну нешто невероватно . Стајала сам испред куће уз огроман пањ од јасена одједном је муња запарала небо коју сам пропратила баш као у будном стању . У моменту праска из тог праска уочила сам двојако кретање ,небом се до одређене даљине простирала муња светлећим трагом видна до места докле је достизало њено кретање,а друго је било оно којим се кретао гром,који је до мене и пања стигао у виду духа,баш као из Аладинове чаробне лампе ,једва је додирнуо земљу својим димним увијутцима уместо ногу,и не додирнувши ме обоје смо се винули увис према месту одакле је кренуо гром .Имала сам времена рећи "А тако дакле ви узимате људе са земље и нико не види шта се дешава."
Гледала сам одозго како се удаљавам навише,поглед ми се на трен задржао на крошњи крушке која је уз саму кућу и окренух поглед ка муњи која се истом брзином као и нас двоје враћала до места праска у шта смо сво троје ,"ако тако могу рећи" ушли у небо .које је стајало као отворена рупа само док смо ушли унутра,а онда се затворила ,при узлетању није се имао осећај тежине ,као да маса тела није ни постојала, брзина муње и наше кретање било је истом брзином, Дакле појавно кретање информације,муња,гром, телесна информација човека, нема тежину, подједнаке су брзине и све истоветно стижу, како наниже ,тако повратно назад у вис.
Трећи пример је веома невероватан ,ту информацију примих од славуја, и наводим је не у смислу неке брзине, али и да јер је до свести информација муњевитом брзином стигла....Наиме, недалеко од куће имала сам старе пчелиње кошнице, био ми је потребан један поклопац и пошла сам га узети са кошнице. Подигла сам поклопац са једне кошнице и угледала како је одлетела птица са гнезда ,а у гнезду 7 јаја од славуја. Гледала сам их са одушевљењем и наравно да их нисам хтела ни додирнути. У том обратих пажњу на славуја који је узнемирено тужно певао и смело се вратио на стуб ни два метра од кошнице. Наравно , било ми је жао да оставим отклопљену кошницу,поклопила сам је и онако рекла славују гледајући га ,ето ти ,вратила сам поклопац,узећу други и кренух се удаљавати. За то време славуј је вероватно пришао кошници и одједном је јако и узнемирено тужно певао,слушала сам га удаљавајући се,али када је он схватио да се примичем углу куће и да ћу отићи пошао је замном и ни тридесетак сантиметара није био удаљен од моје главе тужно је и узнемирено певао. Спустила сам поклопац и погледала га ,рекавши му ,Па ти то мене зовеш да се вратим, нешто није у реду са твојим гнездом, Враћала сам се ка гнезду ,он је све време певао изнад моје главе и летео изнад кошнице док сам ја гледала шта није у реду са поклопцем. Наравно да није био добро постављен, јер кад сам га вратила на место нисам окренула ону страну која је уз гнездо имала отвор да би славуј могао ући у гнездо и одмах сам окренула поклопац. Слала сам му пољупце говорећи ,ето,сад је све у реду,Чим сам се окренула да кренем птичица је ушла у гнездо,видела да је све у реду излетела весело певајући мало ме пратила из захвалности и вратила се у гнездо. Такво што нисам никада пре доживела и веома сам се чудила томе.Била сам срећна све време док сам радила,али дуго сам размишљала каква би ово могла бити порука,ако не да је свест у питању. Да баш свест,коју сам троструко повезала. У човеку има свест ,дакле има је и у свему што је живо биће, само би требало тим међусобним свестима разумети се. Аха, рекох а шта је са трећом глобалном свешћу, дакле то је то, постоји глобална универзална космичка свест која у себи садржи све информације . Из ње ка нама и свему што постији крећу информације за свеколико стварање што уопште постоји. Дакле наведене свести имају статичне таласе и невероватну брзину крећући се изнутра ка вани истога трена информација стиже ма каква раздаљина да је у питању...тако схватих да је целокупан свемир са свима нама и свиме што постоји уствари један невероватно сложени организам са међусобно повезаним невидљивим нитима...
То даље значи да је дошло време телепатског комуницирања а које ће лагано али сигурно прерасти у Духовни реактор синхроницитета који назвах по свом имену и по етру јер се њиме преносе информативни таласи те доби име БИСЕТАР !
мр Бисерка Вучетић
Из квантне земље чудеса < бивствомарија >
лета Господњег 2017.03.04.у 11 и 10мин.
Објавио Biserka/M.Vucetic у 02:09
1)Духон-биће 1и духон- биће 2, затим
2)Биће- духон и биће 1 биће 2 и
3) биће 2 духон -биће 1 , све ово је као троугао са двосмерним кретањем.
Ту се у тројству интуитивно схвата порука која се простире изнутра ка споља етром ,без обзира која је раздаљина у питању. Ове се информације врше и у природи,етром. Космичка свест прими информацију од неког бића, прослеђује је другом бићу,информација му се враћа као праћком да је примљена.Тај пут наведених информација подсећа ме на одашиљање праћке. Каменчић је информација која се пошаље.Примаоца то јако заболи,осети шта је у питању и помисли на особу о којој је реч .Имам много примера за ово објашњење.
Нај упечатљивије ћу навести : предосећање након примљене космичке информације о мајчиној смрти баш истога момента када је умрла и да не наводим друге рећи ћу и да сам знала моменат објаве Титове смрти.Информације на пример о повреди моје деце, истога момента знам да се то догодило... О доласку госију, изговарам реченице о њима да ће доћи и то буде неприкосновено тачно... оно што је битно је то да начин пријема тих информација није исти и то је оно што је мој део за појашњавање како би било разумније за схватање. На пример. Када ми је нечија смрт најављена бол је неизоставан у пределу између дијафрагме и груди , Бол је изузетно јак,налик убоду и готово да је сличан боловима бубрежних колика .али кратки и оштри болови са понављањем.интересантно је и то да се на први бол зна о коме је реч, то јест на кога се односи космичка информација. Сличан је бол када је нека мени драга особа у опасности Оно што је чудно у том случају је то да иформација о особи која је у опасности пристиже на чудне начине један од тих начина је на пример . Читала сам текст о Јесењину у оквиру текста се коментарисало како се десила његова смрт... у том моменту сам почела осећати јак бол и повезала сам то са једном особом и била сам у праву ту особу је вребала опасност, преживела је ,али је могло бити кобно. Све док опасност није прошла, нисам престајала бити брижна...
За појашњење космичких информација у природи имам диван пример. Наиме био је дан наизглед сличан другим данима, обављала сам своје редовне послове, време се наоблачило ,журно сам музла козе и једној љубимици наслоних главу на стомак јер су ми звуци из њеног стомака просто нагнале мисли да размишљам о томе како је то што се из њеног стомака чује има идентичне звуке као ваљање облака и грмљавина по небу. Дуго сам размишљала како је то могуће, из ње су допирали звуци из затвореног простора-из стомака, а небо је отворено, како је могуће да се исти звуци чују. Чак сам се и успављивала са тим мислима, осећала сам да то код мене никада није размишљање и повезивање тако нечега тек онако, мора да за то постоји добар разлог ,што би ми се то сатима вртело по глави. Кад гле чуда , пре него утонух у сан тргла сам се из магновења и невероватног открића где се више него живописно одиграло у сну нешто невероватно . Стајала сам испред куће уз огроман пањ од јасена одједном је муња запарала небо коју сам пропратила баш као у будном стању . У моменту праска из тог праска уочила сам двојако кретање ,небом се до одређене даљине простирала муња светлећим трагом видна до места докле је достизало њено кретање,а друго је било оно којим се кретао гром,који је до мене и пања стигао у виду духа,баш као из Аладинове чаробне лампе ,једва је додирнуо земљу својим димним увијутцима уместо ногу,и не додирнувши ме обоје смо се винули увис према месту одакле је кренуо гром .Имала сам времена рећи "А тако дакле ви узимате људе са земље и нико не види шта се дешава."
Гледала сам одозго како се удаљавам навише,поглед ми се на трен задржао на крошњи крушке која је уз саму кућу и окренух поглед ка муњи која се истом брзином као и нас двоје враћала до места праска у шта смо сво троје ,"ако тако могу рећи" ушли у небо .које је стајало као отворена рупа само док смо ушли унутра,а онда се затворила ,при узлетању није се имао осећај тежине ,као да маса тела није ни постојала, брзина муње и наше кретање било је истом брзином, Дакле појавно кретање информације,муња,гром, телесна информација човека, нема тежину, подједнаке су брзине и све истоветно стижу, како наниже ,тако повратно назад у вис.
Трећи пример је веома невероватан ,ту информацију примих од славуја, и наводим је не у смислу неке брзине, али и да јер је до свести информација муњевитом брзином стигла....Наиме, недалеко од куће имала сам старе пчелиње кошнице, био ми је потребан један поклопац и пошла сам га узети са кошнице. Подигла сам поклопац са једне кошнице и угледала како је одлетела птица са гнезда ,а у гнезду 7 јаја од славуја. Гледала сам их са одушевљењем и наравно да их нисам хтела ни додирнути. У том обратих пажњу на славуја који је узнемирено тужно певао и смело се вратио на стуб ни два метра од кошнице. Наравно , било ми је жао да оставим отклопљену кошницу,поклопила сам је и онако рекла славују гледајући га ,ето ти ,вратила сам поклопац,узећу други и кренух се удаљавати. За то време славуј је вероватно пришао кошници и одједном је јако и узнемирено тужно певао,слушала сам га удаљавајући се,али када је он схватио да се примичем углу куће и да ћу отићи пошао је замном и ни тридесетак сантиметара није био удаљен од моје главе тужно је и узнемирено певао. Спустила сам поклопац и погледала га ,рекавши му ,Па ти то мене зовеш да се вратим, нешто није у реду са твојим гнездом, Враћала сам се ка гнезду ,он је све време певао изнад моје главе и летео изнад кошнице док сам ја гледала шта није у реду са поклопцем. Наравно да није био добро постављен, јер кад сам га вратила на место нисам окренула ону страну која је уз гнездо имала отвор да би славуј могао ући у гнездо и одмах сам окренула поклопац. Слала сам му пољупце говорећи ,ето,сад је све у реду,Чим сам се окренула да кренем птичица је ушла у гнездо,видела да је све у реду излетела весело певајући мало ме пратила из захвалности и вратила се у гнездо. Такво што нисам никада пре доживела и веома сам се чудила томе.Била сам срећна све време док сам радила,али дуго сам размишљала каква би ово могла бити порука,ако не да је свест у питању. Да баш свест,коју сам троструко повезала. У човеку има свест ,дакле има је и у свему што је живо биће, само би требало тим међусобним свестима разумети се. Аха, рекох а шта је са трећом глобалном свешћу, дакле то је то, постоји глобална универзална космичка свест која у себи садржи све информације . Из ње ка нама и свему што постији крећу информације за свеколико стварање што уопште постоји. Дакле наведене свести имају статичне таласе и невероватну брзину крећући се изнутра ка вани истога трена информација стиже ма каква раздаљина да је у питању...тако схватих да је целокупан свемир са свима нама и свиме што постоји уствари један невероватно сложени организам са међусобно повезаним невидљивим нитима...
То даље значи да је дошло време телепатског комуницирања а које ће лагано али сигурно прерасти у Духовни реактор синхроницитета који назвах по свом имену и по етру јер се њиме преносе информативни таласи те доби име БИСЕТАР !
мр Бисерка Вучетић
Из квантне земље чудеса < бивствомарија >
лета Господњег 2017.03.04.у 11 и 10мин.
Објавио Biserka/M.Vucetic у 02:09
Трагање за Таром води ка многим препрекама,но разум и срце су на неки начин склопили савез са емоцијама и након буђења из коме након неколико сати требало ми је након пола године проведене у болести да се одлучим на за многе "сулуди " корак поста,но ја сам се ипак одлучила. Једна ми је калуђерица-Игуманија из манастира Каленић посебно нагласила да је то равно самоубиству... тако сам схватила да то чине веома ретки људи,наишла сам на то да је Мојсије постио не узимајући храни а тек је онда ишао на Синај по 10 Божјих заповести, да је Питагора практиковао да не узима храну док је спремао испите, али по десетак дана не више ,као и неки његови следбеници. наишла сам и на то да је Христ најпре постио 40 дана а затим је почео да проповеда Хришћанство . Но,спознах и другу страну медаље, да је Да Винчи описао себе као бебу шта му је орао урадио те је кроз живот нама оставио бројну културну баштину. Нешто слично је помињао Јанош Хуњади, у ствари то је нико други до наш чувени Сибињанин Јанко чије се име на необичан начин везује за Стефана Лазаревића ...Затим чувени Рене Декарт је на необичан начин долазио до спознаје, а посебно у свеколикој духовној и космичкој спознаји као нај не објашњивој "заврзлами". Но, од свих наведених идол ми је Никола Тесла, то с тога што је више подударних дешавања у његовом и мом животу, чудних сличних спознаја још из дечијих дана и наравно да ми је инспирација са веома до данас не објашњивом могућношћу схватања енергије и много чега још чему се придружило моје име које у основи има Бисер...што он није волео,али од мржње до љубави дели само нит...ово у смислу онога што није успео да себи појасни космичко језгро у чему је сва спознаја ,а оно личи на бисер, који се наизглед ствара из ничега. Не то не може бити тако, увек се нешто ствара из нечега то јест од информације преко емоција-таласа и енергије до материјализовања нечега,без обзира шта је у питању. Завиримо ли мало боље у цитате Николе Тесле спознати ћемо да нам је оставио многе поруке које се обистињују... није то писао попут Нострадамуса, ни Тарабића, већ мудрошћу онога ко је на необичан начин спознао ЕНЕРГИЈУ што је покушавао објаснити цитатима ,на пример попут ВЕДА што нам је Перун оставио ,а није ни случајно да нам је баш он оставио у "аманет" за трагањем ко и шта је ТАРА- а она је била Перунова најмлађа кћер-мудрица,која је на овим светим просторима много што -шта оставила што је и до данас не откривено !Реч Тара у себи садржи мушко женски принцип има у имену два имена-Тара женско име и Божије име Ра и открићу све путем духовне свељубави,а до тада нека свако од нас у трагању за тим нечим ради како му срце и душа саветују, јер то је једино исправно. Ето, да продужим сада укратко о мом испосничком подвигу и доказах да ваздух као један од основних животних елемената може и без хране и без воде одржати организам у животу.
Као што сам већ навела, пожелела сам да издржим без хране у свом подвизништву до 16 пуних дана у нади да ћу се духовно , квантно или путем порука из сна срести са 16-тим коленом које је Род Беле пчеле. Издржала сам супер, 17-тог дана у сновиђењу угледах богињу Велику мајку- из Рода Беле пчеле. Рекла је да тако продужим до 40 дана. Запањила сам се, но,издржах ,али и још и два пута 5 дана + 4 без воде по најжешћој летњој врућини. То су били кратки почетни постови без воде и видела сам да одлично то подносим. Други дуги пост гладовања био је комбинованог карактера 21 дан и без воде, дакле, толико дана сам живела од ваздуха и постах БРЕТАРИЈАНКА, осталих 19 дана пила сам воду, то је изгледало овако 10 дана + 5, + 4 + 2 = 21 дан без воде , а сваки дан без воде подразумева као 3 дана поста са конзумирањем воде и без хране ... Трећи пута сам применила комбиновани пост од 23 дана 11 дана без воде и 12 са водом. Лако је сабрати од 365 дана нисам конзумирала храну 112 дана а од наведеног броја дана без воде ми је протекао 41 дан. Математички питагорејски број пет, а укупно од 112 дана је по Нострадамусу број 4-, а 4 +5 је 9 што је божански број који у себи садржи и број три, али и из мог угла гледано и број 6 је ту ... о овоме се имало ите како пуно што-шта писати ... На почетку овога поста текст -успомена од пре годину дана била ми је на данашњи дан основ за израду овога сада написаног, на који наиђох када се дописивах са фб пријатељицом Надом, која је у моменту када сам уочила текст који би требало објавити као успомену од пре годину дана а то није знала . У том тексту ,прочитали сте постављен је на почетку овог рада где се помиње РОД 16-то колено Беле пчеле . Нас две смо написале дословце ове речи, ја њој и она мени.Уз њену дозволу ево те преписке.
"Да, баш је тако! Биће тако, имај стрпљења! То се код тебе са разлогом дешава, ко зна шта је твоја мисија! Можда ће све почети кроз снове, а ако ко буде слушао то што с том неком вишом силом говориш у сну променит ће мишљење, не дешавају се узвишене ситуације и захтеви свим људима од стране Творца, већ за сада појединцима за које сматрам да си и ти једна од нас! Хвала и теби. Поздрав! Овде ћу поствити музичке нумере које обележише овај рад док радих у тишини тамне ноћи !
Супер 😀
Uh izađe mi mali tekst od pre godinu dana o mom postu, objaviću ga sa par rečenica dopune... pogledaj ga i komentariši !
