недеља, 7. мај 2017.

НЕОБИЧНЕ ПОДУДАРНОСТИ ИЛИ ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА НАС ОД УНИВЕРЗАЛНОГ ЈЕЗГРА ИЗ ИНФОРМАЦИОНОГ ПОЉА


   
   Духовна љубав  и след говора срца у помену пра родитеља Рода водио ме је  овиим информацијама које су ми пристизала а све ради тога да би се обелоданиле и написале ДА СЕ ЗНА .У оквиру овога текста биће речи о различитим космичким информацијама из различитог периода мог живота и начину како сам их схватила и протумачила.

          Мистерије / Богородица Марија / чудо на Космету / Мистерија / Преображење Господње / Вучитрн / ЧУДО НА КОСМЕТУ: Појавила се Богородица Марија на српском  храму! (ФОТО)

хттп://кетрина-чаролија.блогспот.рс/2016/09/блог-пост_12.хтмл
Дивно, ја повезах подударности које овде уобличих .Покушаћу да их изложим баш онако како сам их схватила,можда ће истраживачима бити од користи.
У подножју планине Чичавица налази се горе наведени манастир те и ја са својом садашњом причом почињем навођењем подударности прво из тог дела Косова ,а онда ће бити речи о Косовском поморављу . Мајка ми је рођена у селу Зрзе испод Чичавице. Говорила је да је рођена на извору дешавања. Тек недавно сам прочитала да чувена -ЧИЧЕН ИЦА у Мексику има следеће значење, "Чичен Ица је најпосећеније археолошко налазиште Мексика. На језику Маја Чичен Ица значи" на извору народа ", названо тако вероватно због тога што Јукатан није имао надземних река, док је налазиште имало 3 природна извора са обиљем воде. Због тога је Чичен Ица постала природни центар за становништво. " Дакле и Чичавица на Косову је такође извор народа али и воде и то зна се да на Косову има много природних минералних вода и топле и хладне. Не чуди ме што се Богородица појавила, а где би ако не на извору стварања Срба, СРБ-Богова сабраћа ... То није све открила сам и друге подударности у називима те ћу их и навести. Археолошко налазиште и пирамида Каракол је баш ту у Мексику, као седмо светско чудо. http: //vvv.superodmor.rs/magazin/vesti/197423/jedno-od-sedam-svetskih-cuda-novog-sveta-cicen-ica Чиченица- Чичавица, друго је повезаност назива две планине од којих је у једној откривена пирамида у Високом -у Босни и Херцеговини-откривена је пирамида Сунце, на Косову неколико километара удаљена од села Клокот Бања где сам одрастала постоји планина Височа, па погледајте на шта она личи, није ли нешто што подсећа на огромну пирамиду . На слици је Косовско поморавље а Височа је на средини фотографије и добро видан њен пирамидални облик ...


 Такође у атарима Пирота постоји брдо Височка а и река, све ово сигурно није случајно.
Даље, пронађох везу између планине Ртањ - то с десна у лево значи Њатр-унутра. Можемо нагаћати шта се унутра налази, наиђох на неке келтске писане текстове који наговештавају нешто о томе и везу са неким Казаном то још морам проучити мада доводим у везу са Казаном на Дунаву ... али овде о Ртњу желим рећи нешто интересантно у вези његовог највишег врха који се зове ШИЉАК, прочитано с десна у лево добија се реч КАЈЛИШ. ШИЉАК-КАЈЛИШ- на  Тибету, сигурно постоји битна веза између наведених планина. У  подножју  Тибета има неколко српских села и још увек говоре српски ,али, ово има и трећу карику. 
   

    Наиме, на Косову у селу где сам рођена постоји брдо звано Каљае, то ме подсетило на садашње време које ће трајати до 2025 године а санскритски назив му је КАЛИЈУГА- као наша реч каљуга и то није све. Реч Калијуга у себи садржи и име једне богиње која се звала Кали- била је црна богиња и доводила се у везу са Изидом.

На слици је богиња Изида са србским знамењем !












  Елем, сада долази оно најбитније у вези мог даљег открића те тако ова стара ЛАГА и/или божанско бесмртно биће, увек бива откривено у право време. Као што сам открила да на Гочу постоје алке које су у време не баш великог Панонског мора служиле  за приспеле бродове,али тих алки има  и на другим местима у Голупцу,Авали,Полину. Те алке и камене кугле туда свуда по Србији и шире то све говори у прилог Горњој и доњој Људеји(Јудеји) ,о Горњој и доњој Лици-Ликеји ,о једном истом народу одавде до Синаја, Тибета Кавказа и шире. Што мени директно говори о потврди постојања нрода који потиче од Нојевог сина Јафетакоји се обрео са Дунава на Кавказ...    О чему је заправо реч, да вас не држим даље у не извесности, ево пишем одмах.
  
httphttps://udrurasen.wordpress.com/2016/12/26/%D1%8
http://www.rasen.rs/2016/12/rimske-terme-pod-padinama-goca/#.WIQu39LhBdg       Римске терме под падинама Гоча 
BY  · PUBLISHED  · UPDATED                                                                              
Овај текст је прави бисер, https://udrurasen.wordpress.com/2016/12/26/%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%87%D0%B0/ а ево да укратко додам још један део причи и Косову  пре Косова са сличном темом. Наиме, реч је о атару села Клокот бања на Косову. Тамо сам одрастала , у бањи и на више локалитета откривена је топла, али и хладна минерална вода, уосталом као и на многа места на Косову. Оно што је интересантно помињало се да је постојао град Врбан који је током потопа нестао. Остали су у близини данашњег гробља трагови мале црквице, али и на месту званом Свинтало вода из цеви .Свинтало је сеоска прослава са тим називом и нигде више у Србији. Разне цеви, што бих ја рекла цевоводи и даље постоје из доба Римљана, а као деца играјући се туда налазили смо коване новчиће сребрне талире-много пута, било је великих и малих. Пронађена је и биста неке женске особе из другог века нове ере. Нисам стручњак за те ствари, али знам чиме смо се као деца играли. 
    
https://www.youtube.com/watch?v=19ceIsYLujQ  А у другом селу Врбовац, моје родно место, постoји брдо Каљае које у себи крије тврђаву опасану зидинама, на You Tube има видео о томе,  сматра се да је из доба Римљана, можда је старијег датума, још није испитивано.Сам име Каљае асоцирало ме је на богињу Кали- а знамо да постоји период Калијуга-могло би то бити Каљуга-блато, или црно. То сам довела у везу са једином црном Богородицом која и данас постоји у селу Летница .Пар километара даље од Врбовца. Иначе је то католичка црква надалеко позната због Летничке црне Госпе. https://www.youtube.com/watch?v=zXBEq1VkWOg
   Иначе то је једина црква за коју знам да је у себи имала са размаком од по два сата 3 верске службе дневно: мису, службу и такође трећу за мухамеданску вероисповест и увек су сви људи ишли без проблема што ћете  чути из видео снимка из 1971 године и o тим најавама е верских служби. Зна се да је ово прва Божија светиња екуменизма и трајало је све док некоме није пало на памет да завади народ са подручја Косова и Метохије. Велико славље-сабор био  је 15 августа на Велику Госпу , што је у Православљу након две недеље 28 августа сабор Госпођиндан у Витини. Та црна Госпа до данас крије тајну, не зна се од када се светкује). Иначе Црква Летничке Госпе је  у селу Летница на Косову у равници Скопске Црне Горе као и село Врбовац са брдом Каљае које до данас крије у себи историјску тајну својом грађевином опасаном зидинама још не истраженим. Знам такође да су тамо били Келти-племе Саси због рудног богатства, а по њима је једном селу остао назив Шашаре. 
    Летничку црну Госпу повезала сам  са Изидом, што највероватније њу и представља, а траг у брду Каљае, ће можда открити црну богињу Кали,можда Изиду, ко то зна . Ја иначе имам осећај дубоке повезаности далеке прошлости наше планине Ртањ са Кајлаш на Тибету и брдом Каљае.  Сигурно није случајност што се највиши врх Ртња звани Шиљак, читањем с десна у лево прочита као Кајлиш, поготову ако знамо да су наши преци тако и читали, уједно знам да су такође читали до пола речи с једне стране- од половине речи са друге стране и да су често тако крили трагове неких значајних места. Примера има пуно, доста сам их и открила, једноставно  нека реч тражи да је тако прочитам и ја откријем шта је та реч "тражила да откријем". Ево само још неколико таквих речи. 


Највиши врх на Кавказу Елбрус- с десна у лево је Сурбле (Срби), Град у подножју Кавказа СУСИАН с десна у лево прочитана реч је  НАИСУС (Ниш), О имам већ подоста таквих откривених речи. На Косову је такође постојало село Бегунце одакле је кренуо збег на Кавказ због великих поплава. Чувени гебетичар профсор Кљосов заступа тезу да је Јафет Нојев син повео људе са Дунава  преко Карпата на Кавказ, где су се Срби и умножили, самим тим се подрзумева да је Србкиња мајка Русима ,а не обрнуто. Највиши врх Кавказа зове се како рекох Елбрус-Сурбле ,затим на висоравни Кавкза град Сусиан-Наисус , што је данашњи Ниш. Све то говори да је реч о истом народу,али и народна ношња људи са Кавказа и Косовског поморавља, као и имитирање летења орла задржана народна игра код старих Срба у Црној Гори и  код људи на Кавказу итд.Ето, подстакао ме је на то овај диван чланак и не желим остати дужна прецима, а било би тако, ако не бих поменула битну ставку у вези < Стеле. Наиме, у селу Могила која је између Врбовца и Клокот бање на сеоском тргу постојала је камена стела два метра висока ,исписана старим писмом.Врло је могуће да је то било народно писмо- Демодско, као што је Македонска Стела или је то Винчанско писмо,али се о томе ћути пр више од 100 година  то је поменуо министарски изасланик просвете у свом службеном извештају,  ... а у Египту је Демодско писмо  постојало упоредо  са хијероглифима , е сад , ако је први фараон Арса и још неки, србског порекла, онда ето објашњења и за Демодско писмо. У осталом реч демоде,као нешто што је изашло из моде остала је до данас у говорној употреби код Срба.

Затим, поменућу и чудна брда а која у себи можда крију тајне као што су нам стари тада нама деци причали за Брдо  Бузовик ида има ту нечег чудног, а добро се сећам чудних надгробних споменика и камених гробова типа гробмица са каквим тешким поклопцима одозго и чудно изгравираним. Уколико нису у последњем ратном вихору на Косову 1999 године порушени ,онда су још увек тамо.То брдо је лево од села Бинач- Бинча ) интересантно некада је изговор Б и В током векова и промена владајућих класа чинила разне промене можда то насеље које је  исто што и  Бинча или Винча-не знам,само кажем !  Шиптари га зову Бинча, можда је и оно Винча ... А из Винче су иначе долазили стручњаци и испитивали пронађену црквицу у пећини код Врбовца и ко зна од када је датирала ... чињеница је да и у њеној близни има хладна кисела вода и на крају брдо где се слави Свети Марко у Могили на врху има црква. Мишљења сам да ниje случајност да су цркве грађене на претходним светковинама које су биле место светковања из доба паганизма. У Врбовцу и Клокоту и данас постоје паганске светковине, не знају од када датирају, али су најсличније ономе што представља Солстициј, испраћање зиме и дочек пролећа.У Клокот Бањи у време лета 12 јула на дан Петровдана ... Но, знам да смо за Први мај палили бакље у конзервама и сви ђаци су ишли на Свинтало где је тај Водовод како се прича из доба Рима. Чудна вода тече из ко зна кадашње цеви која вири из земље, а никада се не зна можда буду открили и неку палату и сазнају прецизније за време ког владара је то зидано и када је рађен водовод... 
Кад поменух владара сетих се нечега,што је веома интересантно. На Косову постоји насеље које зову Влаинце, али је оно Владокинце ,питање је по ком  владару Влади је насеље добило име. Елем, у њему је пронађен гроб у којем је уз покојника похрањен велики број малих флашица са сузама у њима. Ко и када је практиковао да се сузе скупљају тако да, од кад неко умре до момента покопа ,ожалошћени за покојником сакупљају сузе и тај ко плаче оставља своје сузе у малим флашицама које се са покојником закопавају.То је мало необично,зар не ?" 
Чињеница је и да је у атарима села Клокот и у ширем подручју постојао град Врбан који је због потопа нестао , али мноштво материјала изгвирује  при орању њива и врло је могуће да су читаве грађевине затрпане  јер смо се ми као деца берући пољем љубичице сусретали са кровним материјалом који је вирио из земље .../
    А сада мало шлаг на торти . Моја по оцу бака Софија-(мудрост) живела је од 1916. до 2008. године,између осталог причала ми је да су њени родитељи из села  са називом Момиње и Мојсиње код Сталаћа, називи села су нешто што подсећа на Мојсија зар не...  Тако спознах да постоји стварно не само село већ и Мојсињска Света Гора код Сталаћа. Овај део приче почећу објашњењем речи  Ебрес-Јевреј, читана реч с десна на лево Ебрес- Сербе- Срб, дакле као пара смо - са две стране ,или два лица ,једна  реч за име два народа,односно једног народа ,касније током времена одвојеног у два .Највероватније то има везе са речју Јудеја... а ја бих рекла Људеја ( сетих се да данашњи Срби-Далматинци  кажу Јуди а не Људи,те из тог разлога  не трагајући даље сматрам довољним податком за помињање ове истине)... Сви знамо да постоји горња и доња Људеја ,али и трагови светковина  као што је  Мојсињска Света  Гора, на Мојсињској планини у Србији код Сталаћа и села Мојсиња ,ту је боравио и синајски монах старац Исаија и други монаси са њим , по нешто о томе има у оквиру овде постављеног видеа...
"Мојсињска планина обухвата простор у централној Србији, у троуглу три Мораве и пута Крушевац – Делиград, а због чињенице да су, још од времена старих цивилизација, ту пролазили главни путеви који спајају север и југ Европе, у географском смислу је означена као врата Србије. Планина се наставља на Јастребачки масив и сужава у облику троугла ка Сталаћу где се две реке спајају у Велику Мораву. То је простор од око 150 километара квадратних, а припада општинама Ћићевац, Крушевац и Ражањ.
Према предању, на Мојсињској гори се некада налазило 77 цркава и манастира, а сада их је остало 28, од којих су пет заштићени као културно- историјски споменици. Постојање великог броја сакралних објеката на тако малом простору везује се за долазак групе монаха са Синајске горе у XIV веку. Светогорски монаси, припадници аскетског реда Синаита, повлачећи се пред најездом Турака, насељавају Мојсињске планине, обнављају манастире, подижу цркве и испоснице, па отуда читав овај крај носи назив Мала српска Света Гора. Порекло необичног имена Мојсињска Гора, по легенди, потиче из времена цара Душана Силног, када је војводи Мојсилу наложено да се зидањем цркава, искупи за грехове. Поред планине и једно село носи име по ктитору."( преузето са линка http://serbianoutdoor.com/2015/05/mojsinjska-sveta-gora/). Када се овде већ помињу монаси и Синај, рекла бих коју реч о првим Исусовим следбеницима . Како то да су се сви обрели баш овде како би ширили хришћанство. Што прескочише толики свет. А не, не, они су ту и били. Прва хришћанска црква је у Сирмијуму -данашњој Сремској Митровици, а прве келије су забележене  у Требињу, па како то. Онда ме ништа не изненађује ни то што се  на овим просторима говори о детету које је преживело бродолом, о Нојевим алкама о селу са називом Мојсиње итд. Сматрам да ће добар део тајни открити када се Ртањ истражи и планине ка Румунији ,затим Стара планина, Височа, Видин-Озрен, Тара,  Авала,Ловћен,Грмеч,Таревине, Велебит,Рујан-Риген  и тд.               

       На послетку која реч о једном мом необичнпм доживљају који се догодио са десне стране улаза у моју кућу.На овој фотографији се назире улаз о којем је реч. 

Сходно наведеном томе  најпре нешто о самом пријему информација . Дакле, како узети енергију из ове ситуације? Оно што је најважније, ваш ум мора да буде отворен и опуштен. У моменту када примате нову информацију, просто је прихватите.
Знакови одозго или из паралелних светова, могу се и тако испољити. Ми смо створени од таласа -електрицитета  и материјекоју прожима макро и микро духовност који су веза између наших светова. Ако ваш аутомобил неће да се покрене, иако је све у реду са паљењем, врло је вероватно да вас ваш анђео чувар не пуста сада на пут.       

Вратимо се постулату Николе Тесле: "У сваком милиметру пространства налази се енергије колико вам је потребно." Баш као у и свакој упућеној вама речи. Зато, научите да једноставно прихватате оно, што долази к вама. Научите да будете празна чаша. Ваш одрасли, практичан ум ионако ће уклонити непотребну информацију и узети важно. Па дозволите му да то уради и претвори у енергију, која сама иде према вама.
  "У сваком милиметру пространства налази се енергије колико вам је потребно." Никола Тесла:
А ја кажем да свуда око нас постоје информације, али до нас допру оне које су баш за нас.
Више силе са нама стално говоре. Ствар је само у томе, да чујемо и разумемо њихов језик. знаци се понављају до три пута, а онда Више силе прелазе на следећи, грубљи начин комуникације.
Док ово пишем погледах пре колико сати сам објавила овај диван снимак у оквиру моје странице Бисерланд .... ево линка,само кликом преко њега и он ради.За сваки случајпренесох текст из три дела   


Ово је један од улаза у  моју кућу где се догодио необичан доживљај о чему овде пишем.












ЧУДНИ СУ ПУТЕВИ ГОСПОДЊИ

Biserka Vucetic Браво Леона . (Први део) Док ово пишем погледах пре колико сати сам објавила овај диван снимак у оквиру моје странице Бисерланд Било је то 28 јануара ове године ...  https://www.facebook.com/SrpskaNaucnaTV/videos/859134647523181/

Овај ми је снимак буквално спасао живот .... ето и то се дешава. Ево Да опишем како се то десило, 

Устала сам и после уобичајених обавеза загледах се у снежно сунчано јутро и помислих: "О као да ме светлуцање дивног снега враћа у далеке срећне дечије дане. Биће ово необичан и леп дан, предосећам ,али што, е то ћемо тек видети! Но, да попијем ја своју необичну лимунаду. О са каквим је све састојцима спремам, неко од вас ће се смејати док ово чита, или за оне који би да је пробају ево свих састојака. Напомињем да бар десет дана одстоји да би се маса сјединила.

Рецепт: 350 грама белог лука 15 лимуна (5 самлети са кором, а од осталих исцедити само сок ), 1/2 килограма целера, 200 грама першуна са кореном и листом,350 грама рена, Све то самлети и сјединити са једним килограмом меда.Узимати после 10 дана свакоднево - ујутру пре доручка по кашику те смесе којој се додаје: на врх кашичице цимета, такође толико ђумбира- уколико је у праху, ако није< један сантиметар одсеците од корена ђумбира и исецкајте ситно, љуте алеве паприке по жељи, прелијте све са 250 милилитара вреле воде. Узимајте ову необичну смесу све док је не утрошите. Необичан напитак јесте,али га ја просто обожавам. 

Но, Да се ​​вратим на писање о ономе о чему је реч. Своју топлу лимунаду пијем уз преглед новина са интернета и то без журбе, на тенане, пензионерски. Сада, се не морам никуда журити и осећам се као ђаче на распусту. Док у мислима поменух ђачки распуст, интернетске слике и разна објављивања су се већ низале једна за другом и један ми видео привуче пажњу.У видеу је реч о младој клизачици на леду-(уметничко клизање је у питању) и о њеној упорности да тренира иако је око много чега имала проблем ипак је тренирала и постизала врхунске резултате .

Гледала сам одушевљено видео и то ме је вратило у време мојих дечијих дана ,просто сам видела себе и своје друштво на леду Биначке мораве са сличугама направљене од дрвета дужине наших ногу ,а одоздо дебља савијена жица притегнута по дужини уз дрво, са обе стране канап који се укрсти изнад обуће и затегне дрвцетом и то су нам биле више него клизаљке за уметничко клизање по леду. Ех, кад би сте само знали каква су нам уживања приуштиле на леду. Изводили смо необичне скокове, такмичили смо се ко ће се једним замахом клизати даље, обично нам је клизаљка била на десну ногу, левом би смо узимали замах ,мало би смо се нагнули у напред како би био што мањи ваздушни отпор и онда смо просто летели којом смо се брзином кретали по леду. Изводили смо пируете,наравно ми који смо били лакши, није свако смео скакати по леду,дешавало се да лед попусти. Ма и о томе смо водили рачуна, распоређивали смо се по леду, тако што би смо се удаљили једни од других на по метар раздаљине бар и тако смо као прави такмичари кретали са такмичењем. Ипак смо водили рачуна да се клизамо само у атару нашег села.
Srpska Naučna Televizija
Ускоро специјална емисија ”Победнички дух” посвећена златној Leona Rogic!
Подржимо је!

Свиђа ми сеПрикажи још реакција
ОдговориУклони преглед38 минута
Biserka Vucetic (Други део) По некада се десило да лед попусти и будемо мокри те се због тога морало хитно кући како се не бисмо разболели,а ито се дешавало,но, све је то у склопу одрастања и ништа необично код деце, уосталом као и свуда,тако је било и код нас, само што морам признати да смо били веома отпорни ,јер смо били ђаци пешаци , пешачили смо по шест км. до школе и наравно још толико до куће. И тако... да скратим свој доживљај ,током читавога дана није ме напуштало размишљање о клизању по леду, те ми је то нешто и говорило ,да је све то са разлогом који ће уследити, баш као и што је било. Више пута током дана враћала сам се и погледала видео снимак и питала сам се, шта ће то имати везе самном? Није потрајало много времена ,када сам схватила, зашто ми је нешто из подсвести сугерисало да током читавога дана враћам себе у дечије радости доживљене на леду. За време ручка причала сам супругу о клизању и мојим тадашњим "вратоломијама"( ни једна ми друга реч за те враголије није прикладнија од ње), он је излазио вани уверио се колико је страшна поледица и ништа ми није поменуо. Тек што смо ручали зазвонио ми је телефон , звала ме је комшиница да одем до ње. Обећала сам да ћу мало касније кренути. И тако кад год бих кренула, требало је урадити још ово или оно и ја никако да кренем. У једном моменту рекох себи у мислима" Крени Бисерка већ једном " и почех се спремати. Одлучих да навучем топле вунене чарапе и да обујем дубоке зимске ципеле ,те помислих " Ех што би уз њих добро дошле оне дечије "клизаљке" и не слутећи шта ће се за пар минуте догодити. Спремна да кренем одговорих на неколико супругових питања упућених ми при поласку и кренух.

Да само напоменем и то да наведене ципеле нисам до тада обувала по мразу те нисам ни знала шта ме је чекало. При излазу из куће ни два метра од излазних врата имамо један степеник,а онда након четири метра два степеника , па до дворишта уз кућу стазу од пет метара. Кад сам се спустила са првог степеника уочих дебели слој леда што ми је говорило да се ова зима не шали. Но чим сам крочила на ту поледицу чекало ме је стравично изненађење. Закорачила сам десном ногом и од једном схватих исовремено придруживах леву ногу на поледици, да ћу скоро полетети од силне поледице и осетих као да губим тло под ногама, колико се све то муњевито догодило,није било времена за размишљање, ово је могла бити стравична буквално"вратоломија" јер ми је тело пошла уназад што је могао уследити пад главом са ударцем о наведени степеник.

Biserka Vucetic (Трећи део ) Онда се десило уместо тога само једно из моје дубоке свести узвикнуто као упозорење речју "сад" која је била мени својствена кад год би нешто требало хитно урадити али супротно од онога што се дешава. У овом случају да се из већ падајућег положаја мога тела подигнем ка унапред и супротно полетим клижући се ледом као да имам уметничке клизаљке на ногама. Ни сама не знам којом и каквом сам брзином то одрадила ,али схватих да сам се из готово безизлазне ситуације окренула ,као да ми је из готово сигурног пада нека додатна необјашњива сила подигла према напред , ципеле су просто летеле по леду, јер сам оба степеника у лету прошла ,али то није било све ,наредних пет метара сам клизањем стварно просто полетела онако приправна за скок као скијаши на одскочним местима скијашких стаза заузимајући телом апсолутно исти положај савијена унапред са са рукама уз тело летех по леду као у давним дечијим данима а кад дођох до краја стазе -прескочих- просто прелетех један бокор зимзеленог шибља који је штрчао из снега и након скока не више од два метра нађох се усред снега који је био виши од пола метра. Онако заустављена, након што сам се прибрала,окренух се ка кући у правцу степеника гледах неколико тренутака размишљајући како је баш ту могао бити мој кобан крај. Онда сам се препустила леденом тренутку " сликања на снегу" то смо као деца обожавали ,зар не, е ја сам тада легла у снег ,гледала ка небу, захвалих се Творцу што сам се читавог дана бавила мишљу о једном видео снимку који сам ујутру гледала а епилог тога био је да сам управо себи спасила живот. Ето ми одговора зашто су ми се клизање по леду и мисли о тим дечијим данима цели дан врзмале по глави као каква покварена плоча, те ни о чему другоме нисам могла размишљати и ето то је било оригинално да не може бити боље речено за тај тренутак моје истине. Весело сам устала, радосно отишла код комшинице и испричах шта се догодило. Чух укратко. " Твоја срећа". Да рекох и сетих се једне своје колегинице коју је након гостовања код мене наша заједничка пријатељица питала "Па колико живота има та жена". Тад помислих, да ,стварно, колико то живота имам,ако сам колико већ пута избегла оно најкобније што се по људском размишљању човеку може десити. Да, свесна сам да само Творац зна што је то тако и шта је то још што би требало да урадим пре него одем из ово земаљског живота. 

Зато кажем, нека,нек Творац као најмоћнија и највиша сила ради свој посао,нећу га ометати у послу, а све што ми је наменио тако ће и бити. Ја радим онако како ми срце каже и видим да сам у праву !

Ајд' у здравље, ово је моја истинита приче где је у питању шумадијско а не оно моје некадашње Косовско поморавље које овде више пута наводих у оквиру набројаних истина! Ето,да сам пала ,ко би вам сада ово писао ! Још једном браво Леона Рогић ,ја ћу те памтити док сам жива.Ову истинитупричу назваћу < Чудни су путеви Господњи!> Чича мича ,завршена још једна истинита ЛАГА-ЕГАЛ прича ! ДА СЕ ЗНА !


НАРАВОУЧЕНИЈЕ и /или епилог свега је:МА ШТА О СРБИМА МИСЛИЛИ ДРУГИ,ДОБРО ИЛИ ЛОШЕ,ИСТИНИТО ИЛИ ПЛАСИРАЈУ НЕ ИСТИНУ,ЈЕДНО ЈЕ СИГУРНО.ТОКОВИ ИДУ ,БАШ КАО ШТО ИДЕ АУТО,У ЧИЈИМ ЈЕ РУКАМА ВОЛАН, АУТО ИДЕ ТАМО КУДА ГА РУКЕ ПОКРЕЋУ. НО,ДА СЕ ЗНА ТВОРЧЕВО ЈЕ УВЕК НАЈ МЕРОДАВНИЈЕ И ИНФОРМАЦИЈЕ КОЈЕ НАМ СА РАЗЛОГОМ ШАЉЕ ЗА ДАЉИ НАУК СУ НЕПРИКОСНОВЕНЕ-НЕПОБИТНЕ И ЈЕДИНО ПРАВО ДУХОВНО БОГАТСТВО И ГОЛА ИСТИНА.

мр Бисерка Вучетић
Из квантне земље чудеса <бивствомарија> текст од 26 јануара довршен
лета господњег7526,односно по новом 2017,06.05 .