ПРОСВЕТЉЕЊЕ УМА

    ПРОСВЕТЉЕЊЕ УМА

Вече је  било  мирно тихо и наизглед свакидашње. Док излазих из куће приметих месечину и звезде које су се једва виделе од густих крошања дрвећа, испред куће.Било је тек око девет сати увече 02.јул 1975.година. Моје вече мистерије, како га назвах ПРОСВЕТЉЕЊЕ УМА итд. Наиме Кренула сам ка пољском вц-у недалеко од куће. Био је то трећи дан од моје удаје. Све ми је било ново и помало застрашујуће,поготову  уколико сам сама вани.

      Но, угледах полу Отворена Врата  wc-a  камо сам и пошла. Од страха нисам их пипнула при уласку, а ни при изласку. 

Само што сам прешла пут од једва три дужине тела чух страшан тресак за мном што је истога момента окренуло моје тело у правцу догађаја. Угледах Бела врата на тлу која су за мном Пала, односно, мали милион питања ми се одједном вртело у глави. Како се у могло догодити? Како су врата пала? Ко их је извукао из шарки и бацио за мном? Ту није било никога сем мене. И друга слична питања врзмала су ми се у мислима те сам се одмах зачудила таквом размишљању и тој невероватној брзини размишљања.

             Размишљање ми прекину чудан осећај струјања нечега око ногу. Осетила сам да се нешто просто мота, око мојих ногу а ја не могу видети шта би то могло бити. Што би стари људи рекли три пута ме је нешто обилазило,правећи вртложни круг окомене, а затим је  кренуло пут травнате чистине обасјане сијаличним светлом са бандере. Запањено сам зурила у необично кретање и још необичније појаве. Личило је на нешто попут сиве кугле као да је неко кученце смотано у куглу  а опет кад боље размислим било је као каква згуснута ентелесија која се котрљала великом брзином за  , имало је двоструко кретање . 

 Наиме, гледала сам у то двоструко кретање, једно је било кретање око своје осе и друго кретање у напред које је било много брже од првонаведеног. Све је изгледало као да сам актер неког фантази филм. Док год је било могуће пратила сам појаву, која је затим трагом нестала у мрак. Једно је било сигурно,то нешто је имало свој циљ да се око мене три пута окреће, а затим својом путањом оде својим двоструким кретањем. Тада је настао други стравичан моменат, ноге су ми просто биле као приковане за тло. Пошто их Нисам могла померити ни за један једини корак, помислих дозваћу ваљда неког у помоћ. 

Отварала сам уста, али било је то дозивање без гласа. Имала сам мноштво мисли или једна се искристалисала, "аха то је дакле то кад стари причају приче да је неког нешто три пута обилазило и онда та особа од стреса умре". Шта сад Бисерка, помислих опет, а онда сам у својој глави просто чула бодрење и као да сам изговарала следеће речи "Е нећеш мене, неће моћи. Мене нећеш престрашити, ходај Бисерка, ходај". Било је то покретање, као  ходање у силосу који је пун житом и као да ми је допирало до грла, али успела сам. Идући уз зид куће, дланове  сам све одрала, Стигла сам до степеништа где су ме затим нашли онесвешћену.

Након освешћивања и даље нисам могла причати, објаснила сам им рукама, на тај начин су добили одговоре куда сам ишла. Проверили су шта је било вани и  чудили се. Више од двадест година та врата и нико није померао, откуда сада такво нешто. Стање ми се вратило у првобитно и све би се на томе завршило да није тек кренуло оно што се свих ових година догађа. Наиме, за који дан усниила сам сан који сам протумачила и у потпуности се остварио. Био је то сан о болести мог најмлађег брата Зорана, о томе ћу такође писати.

   А затим је уследила у изузетној прецизности интуиција,прекогниција, видовитост, предвиђања,  опис детета какво ћу родити за свако од троје, за треће сам шест месеци пре изговорила  и дан рађања. Снови о нечијој смрти, рађању, свадби, саобраћајној несрећи, рударској несрећи, предвиђању братанице Леле, унуке Петре, спашавања људи, појединце сам и од смрти спасила, Зорице, Снежане, уливање наде у оздрављење, Рађање, саопштавање људима од чега су болесни итд.Осетила  сам тачно време мајчине смрти, изговорила то и било је тако.Погледом би установила шта ће неко рећи или од чега болује. Имам јак осећај за догађања блиским особама итд...
     Када су ми физичари рекли да  ме је то можда обилазила лоптаста муња, некако сам од тада почела читати о Николи Тесли  све на шта о њему наиђем. 

Најдраже ми је то  што ми се у Оребићу приказала Госпа - Богородица и у склопу чудних околности крштена сам не овде, ишла сам у Грчку. Тамошњи патријарх, свештеник из Хиландара и свештеник цркве Хиералампије у Лариси , дали су ми име Марија.Данас је Велики петак, на овај данашњи Најтужнији Хришћански Дан саопштих после ето 36 година ,а  јавније није могло бити ,него што је то  интернет. За сада се добро носим са додељеним узвишеним умом, просветљење је уследило из ко зна којих разлога, Довољно је то што сам свевишњи зна , моје је да следим те путеве Господње !!! 

    Шаљем и слаћу свима којима је потребна моја позитивна енергија и биоенергија за БИТИ ЖИВ у правом смислу. До наредне истините лаге-приче, Живели!

Mr Biserka Vučetić Из квантне земље чудеса < бивствомарија> 04.10. 2015.