петак, 8. април 2016.

ДВЕ ДУШЕ ЕОНА ДЕЗДЕРМОН И ДЕЗДЕРМОНА





ДВЕ ДУШЕ ЕОНА ДЕЗДЕРМОН И ДЕЗДЕРМОНА

Као и увек и у овом животу
одједном створише се ту предамном
усхићене и раде да буду праћене.
И одозго ћу с радошћу гледати
свој планетарни траг.
Траг у животу целом.
Само ће један делић садашњег времена
с разлогом бити прекривен велом,
јер ћутке и немо некада срећнији беспућем идемо.
Знам, једино квантно не можемо да посрнемо.
Ипак у  зрнима пешчаног сата
једино можемо да се на хиљаде пута огледнемо
и директно сретнемо.
Мисли нам диригују све ,
па и ово да и ако незнасмо путе
душе опет пре нас сретоше се ,
па срећно им виђење.
Нек ломе копља око пешчаног сата
чиме ипак за трајање само свевишњи барата.
За неку бескрајну трку свако од нас ка анђелима
спрема свог крилатог ата.
Ја то онако из квантног звона видим све
и тим виђеним светлосним моментима дивим се.
Зато и кад је време за смирај ,
ето мене и авааај,
моје ћутање немо  може све .
Све речи одавде до вечности нек око нас лебде...
Видим их и читам, то неочекивана љубав
у аманет остави ти бол,
од Аморове стреле да  пробадањем
подсећа на мене, ипак незнанке ,
што због праисконских сусрета
у свим досадашњим и будућим животима
суђено је да волим и волиш ме.
Погледај нам душе
оне  се никад не промаше,
баш сваком квантном сусрету се радоваше
и сада се радују.
Гле у летњим сенкама загрљене хладују.
Из стакленог звона вечног еона
пратим их рада гледајућ како се воле
и бдим над њима уклањајући им с пута и последњег демона.
Па макар се ми никада не срели ,
душе су нам ушушкане љубављу просветљене
и језде млечним путем ове васељене
понеше од мене и  ЕПИТЕТ  Дездермон и Дездермона
узајамно вољених и вечно језде на крилима ЕОНА !
А на јави остаће лебдети тајна у три речи оне
због ко зна чијег страха никад изговорене ,
речи које сви Дездермони и Дездермоне знају које су.
У то име па и овде нека написане нису.
Нека их нек своје снове сневају,
бар не дају повода да им се они који се не воле подсмевају.
Нек тако вечно у рајском врту своју љубавну песму
наше душе док у стопљеном даху сневају
нек ту праисконску песму вољених певају !
Аха,ево их певају, то су он и она
две душе ЕОНА ДЕЗДЕРМОН И ДЕЗДЕРМОНА !

                             
 08. 04.2016 г Бисерка Вучетић,

Нема коментара:

Постави коментар