ХВАЛА СВЕТИ ДУШЕ ШТО МИ ДАДЕ ДУШУ- НЕВИДЉИВИ ЈЕ АЛАТ КОЈИ МЕ ВОДИ СТРПЉИВО И СМЕЛО КРОЗ МНОГА ИСКУШЕЊА И УПОРНО ИМ ОДОЛЕВА И ОДРЖАВА МИ: ВРИЛ - БОЖАНСКУ ЖИВОТНУ ЕНЕРГИЈУ У ОВОМ МАТЕРИЈАЛНОМ ТЕЛУ КОЈЕ МИ ЈЕ И ФИЗИЧКИ УОБЛИЧЕНО СВЕТИМ ТРОЈСТВОМ. ТВОРАЦ РОДИТЕЉИ И ТИ ДОДЕЛИЛИ СТЕ МИ НЕ САМО ДУШУ И ДУХОВНОСТ ВЕЋ ТО ЧВРСТО И ПОВЕЗАНО НЕВИДЉИВИМ НИТИМА СА МАТЕРИЈАЛНОМ ТВОРЕВИНОМ ЧИМЕ ТРОЈНО СТЕ ЗАОКРУЖИЛИ ТАКОЂЕ СА ФИЗИЧКИ ВИДНИМ МАТЕРИЈАЛНИМ ТЕЛОМ. ЕВО, ПОНИЗНО ВОЂЕНА ВАШИМ НЕВИДЉИВИМ НИТИМА , ДРЗНУХ СЕ И ОСМЕЛИХ ДА ВАС ПОМИЊЕМ,ПИШЕМ О ВАМА ДОПУСТИВШИ ДА КРОЗ МЕНЕ ПРОЛАЗИ И ОБЕЛОДАЊУЈЕ СЕ ОВО ШТО МОЈА ДУША СПОЗНА И УПОРНО ИЗИСКУЈЕ, ТЕ ЕВО ТО И ЧИНИМ. ДОЗВОЛИЛИ СТЕ МИ ДА КРОЗ МОЈУ ДУШУ ДУХ И ТЕЛО ПРОЂЕ ИСТИНА НАПИСАНА ЗА СВЕ ОНЕ КОЈЕ СТЕ КАО И МЕНЕ СТВОРИЛИ. ЈЕСТ И ДА БУДЕ ЗА НАУК СВИМА НАМА КОЈИМА ДАДОСТЕ ДУШУ ДУХ И ТЕЛО ,ДА БУДЕМО СВЕСНИ ТОГА И КАО ТАКВИ ВРАТИМО СЕ ВАМА ,КОЛЕКТИВНО СВЕСНОМ И МАЈЧИЦИ ЗЕМЉИ, ОНАКО КАКО ТРОЈНО И ПРИПАДАМО, АТМА- ТА- МА- НАША ДУША КАД НАПУСТИ ОВО НАШЕ ЗЕМАЉСКО ТЕЛО, ДА У ВАМА ЧЕКА И БДИ ДО МОМЕНТА УЛАСКА У НЕКОГ НАШЕГ ПОТОМКА ЧИНЕЋИ ТАКО ВЕЧИТИ ВРИЛ - ВАШУ БОЖАНСКУ ЕНЕРГИЈУ ДЕЛАТНОМ, КОЈОМ СЕ УВЕК ОБРАЗУЈЕ НОВО БИЋЕ ДУШОМ,ДУХОМ-ВРИЛОМ-ЖИВОТНОМ ЕНЕРГИЈОМ И МАТЕРИЈАЛНО- ФИЗИЧКИ ВИДНИМ ТЕЛОМ.
Ово пишем из душе и апсолутним контактом са реалношћу , Разумно и свесно , са моралном одговорношћу.Пишем о променама које настају примањем и давањем из душе, а настало док упоредо спремам да објавим и још два текста. Није у питању само текст о души, Интуиција се ту изненада уплела , као и сећање на неке, како спознах - прошле животе. Обећавам сва три текста као најважнија до сада...
уједно и о СВЕТОМ ТРОЈСТВУ које ме је за овакав рад изградило !,
-Праведна душа не мрзи никога ! Те ми такви неће замерити ,већ ће их ово написано обрадовати, јер је дар од мене Божиједуше праведне.
- Свест је као семафор - функционише онда када га душа отвора ,мења боје и време трајања и затварања онако како му она диригује. Не може се главом кроз зид, каже наш народ, а не би требало прелазити ни када је црвено светло на семафору али, кад творац да зелени сигнал и душа га активира духовнот се испољава и тиме је пут слободан за ход.
-Сваки човек има свој код, време има свој ход
а свест процени моменат за плодород !
-Не жудимо ми за оним што не знамо да постоји, већ за оним што не знамо кад и где је али изнутра нас покреће ,е у том случају крећемо у истраживање одмах и сад, како би смо журили полако али сигурно ка циљу .Оно што нам Бог дарује то једноставно утка у нас . То што нам Бог дарује то и живи у нама и исказујмо то слободно, не будимо себични, не чувајмо то само за себе, допустимо нек излази из нас ко исповест, обнародујмо то и другима, нека и нама и другима допре у свест ,за разумевање, креирање и деловање.Како наш народ има обичај рећи "Није знање знање знати, већ је знање знање дати ". Ово наведено је један од путева ЗАХВАЛНОСТИ и узвраћања Богу за дати дар ! Правило је опште познато да Бог појединцу зато и дарује свете тајне да би их пропагирао и поделио свим људима који нешто неизвесно недокучиво ,"закукуљено-замумуљено", за многе не објашњиво, а жељно ишчекују. Делити своју спознају са свима највећа је радост, ради свог мира и из захвалности што се нека од Божјих тајни може кроз нас пренети даље. Део људи који ово прочита , схватиће и прихватити . Десет посто од тих људи који ово схвата довољно је да даље то исто преноси.У осталом појединац је тај који мења у овом случају схваћеност душе,духовности не видних ентелесија у дато нам материјално физички видно тело.
Тело нам одржава ДУША која СВЕТИМ ДУХОМ У НАМА ПОКРЕЋЕ ,МИСЛИ- ВРИЛ упрошћено наш народ реч ВРИЛ доживљава и овако ЛИ РВ, дакле, божанска енергија у нама се носи са свим животним токовима . За ту енергију у нама наш народ каже "ЛИ РВИ СЕ КРОЗ ЖИВОТ ОНИМ ШТО ТИ БОГ ДАДЕ И ТО ТИ ЈЕ ,ШТО ТИ ЈЕ, ПА КОМ ОБОЈЦИ А КОМ ОПАНЦИ . Обојци су нити које увезују опанке. Те и ја словима увезујем ову теорију како би је уредила да својим опанцима чврсто гази Божјим путем до ваше душе и свести.
- Третирање појма ДУШЕ је дуго чекало,другим речима, то се сада дешава, на крају дугог временског периода званог КАЉУГА-Калијуга.Из Калијуге се за неких 8. година излази и у ускомешаној смо Божијој енергији што се све више уочава са приближавањем ЗЛАТНОГ ДОБА,отуда је трећи миленијум и проглашен за МИЛЕНИЈУМ СВЕТОГА ДУХА, те свако од нас чини и "трве и рве се" оним што што нам је од Бога дато и задато" другачије се ни не може. Ја ето, на овакав начин обављам свој задатак .
Свако од нас има свој мост искушења !Уз Божију вољу,чврстом вером и прећи ће га !
Како протиче време моје писање на тему ДУХОВНА ФИЗИКА постајало је све сложеније али, дође и време за расплет чиме она и добија своје обличје. Наравно, познато вам је да за основ свог учења узех ИНФОРМАЦИЈУ-као основ свега што постоји,објасних пуно тога и на ред за појашњење дође веома комплексно питање те ћу покушати да предочим своје схватање о томе шта је ДУША.Током текста навешћу и схватање појма човек од стране неких креациониста, као и расплет онога што сам схватила да је стварање човека Творчево дело . Да би човек био створен такав каквим јесте била су потребна нека основна ТРОЈСТВА ,од којих свако тројство у себи има такође тројство. Дрзнућу се написати да сам можда мало схватила оно што је Тесла говорио о бројевима 3,6 и 9. У наведеним бројкама састављеним од основних бројки 3 јединице, 6 јединица и 9 јединица садржано је целокупно Творчево стварање. Знате већ да ја од онога што створим најбоље створим следом информације. Дакле, путем интуиције која је ових дана била интензивиранији пут , убрзанији, у односу на све време до сада. Пошто ми за овакав начин рада пр
истижу врло често космичке информације у виду речи које најпре спадају у један несређени систем речи,а када пристигне последња реч у низу ја знам да је то то и објединим одређени текст,њиме се добије једна оригинална целина. Овога пута биле су то речи: благословени, Креатор, DNK, језгро, креационисти, Никола Тесла,енергија, дух, атма-(атма-та ма, та мајка-душа) , душа, број 1, тројство, .
Коло ТРОЈАНАЦ
Некако ових дана шта год читах на интернету све ме је водило ка читању о Словенима ,Србима неправдама у вези њих: како о томе што се чак и један чувени Хегел дрзнуо рећи да су Словени "неисторијски народ ", па све до тога да се не озбиљно проучава постојбина и настанак Срба, самим тим и човека, па све до безобразних неправди према мом Роду-Срб коме припадам, а тајним путем, ма , већ и јавним протеривањем,истребљењем из матице као и расејањем широм белог света.
Ево још један доказ којег с правом постављам баш овде, а биће и линк за комплетан текст а реч је o нашим прецима и веома битном симболу СУРБИТА
"Символ сурбите или тачке у кругу стоји у вези “духовне истине” за коју у аријском или архаично србском језику постоји израз сатјá, истина (духовна), свет (= ашватт’a), космос, васељена, док је сáт, материјална истина. У буквалном преводу на србски језик сатјá је “саће”, док је срб. „сат“, плоча воска с рамом (ст.срп. „сьть“, рус. „сот“). У каквој вези стоји саће с духовном и материјалном истином? Одговор даје једна србска космогонијска загонетка из митологије постања: Шта од неба ка земљи расте? Саће. Очигледно је, да се овде ради о једном облику „дрвета од светлости“, али се поставља питање зашто је баш саће (и мед) поређење за светлост, или пчела атрибут Сунца? Одговор је сасвим једноставан: зато што преламање сунчеве светлости даје шестоугао или сунчев печат, како се у србским митолошким приповеткама назива ова природна појава и макрокосмички символ." Из текста ПРЕУЗЕТИ ДРЕВНИ СИМБОЛИ ДРЕВНИХ СРБА и линк истог
https://vrtsvetepetke.wordpress.com/2014/09/05/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D1%81/(ПЕЛАЗГИОН) СИМВОЛ СУРБИТЕ
Да би се разумеле планетарне сурбите, треба прихватити чињеницу да су планете шупље и да свака унутар себе крије централно унутрашње Сунце. За разлику од планета, где је унутрашње сунце аналогно тачки у кругу, а максималан утицај гравитационог и електромагнетног поља планете са централним унутрашњим Сунцем чини сурбиту, звезде представљају тачку активног космичког изворишта, што значи да је звезда аналогна тачки која са звезданим системом чини сурбиту. Није онда за чуђење, што су у српском предању звезде на небу душе људске а душа ћерка Неба.
Семантика српског имена стоји у директној вези с извориштем преко пинеалне жлезде, па се не треба чудити ни веровању у Срба да су божија деца, о чему сведоче несрпски народи у античко време. С друге стране, то је више него довољан разлог за ирационалан однос према Србима и њихову сатанизацију. Ипак, у целој причи суштинска остаје чињеница, да захваљујући сурбити и сурбиталној тачки, све што постоји буде међусобно повезано.
Видети више: https://pudinadolina.wordpress.com/2014/07/21/%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B0/
Питам се ,, а питам и вас да ли се случајно свет назива Бели свет, Род СРБ -Бели Срби и Бог - Бели Бог- и једно ТРОЈСТВО БЕЛОГ БОГА,БЕЛИХ СРБА и БЕЛОГ СВЕТА. У Бели свет отишло је много СРБА. Што ли је то тако, односно, нама приговарају,за нешто што не чинимо, а сами стварају коју то Србију по свету . Који је то нови друштвени поредак да су Срби свуда у расејању широм света.
Има ли државе где Срба нема? Но, стара србска пословица гласи "Видећемо чија мајка преде белу,а чија црну вуну" ,то ти је оно србско такође "ништа није само црно ,а ни само бело," "НИЈ и ГНАЈ су наше речи изокренуте у ЈИН и ЈАНГ-ниј и гнај", па чије ће се пред Творцем важити.
Да напишем нешто о првој речи коју наведох а она је "благословени" која се у хришћанству примењује при свакојаком благосиљању људи и што та реч иде уз Божјег Сина Благословен био Христе Сине Божји, а за народ Срба Божји небески народ. Упоредо мислећи и даље о речи благословена кћери на пример, па то је оригинално речено уједно тој особи да је особа и Благо Словена,буди благословена и за трудницу се такође каже да је у благословеном стању. Но први човек који се помиње је АДАМ-МАДА а жена ЕВА-АВЕ и ветрови су у ствари тако " историјски дували" да се од настанка до данас многим мајкама синова Божјих молило и певало кроз историју, а последња је у низу Исуса Христа мајка Марија. Но када се помене Отац, Син и Свети Дух, не каже се Света Мајка, али се увек то подразумева у скривеном значењу ових речи Да СВЈАТИ СЕ ИМЈА ТВОЕГО, а то значи да се обожи,изроди ,умножи- о чему ће и бити писано касније о Креатору Творцу и његовом свјаћењу стварању света,другим речима обнародује и да се ствара свет. Па ми је некако хуљење на Бога да се још увек прихвата оно што Дарвин пред свет изнесе- теорију свог деде да је човек постао од мајмуна ...
Сада се многе науке морају подробније позабавити истином о човеку уопште. Физика не зна шта је простор,време... Математика не зна шта је број. Биологија не зна како је настао човек,Психологија не зна шта је душа,Филозофија не зна коју више идеологију да ствара , медицина шта и како да лечи још увек се држи Њутнове физике да је и сам свемир машина састављена од делова, ту нема места енергији већ само физичким деловима.Другим речима детерминизам,отвори сат, погледај,растави,утврди који део не ради, растави замени кваран део,прати рад и поново састави . Тако и у телу човека. "Мoter's little helpers".Но, Њутновој физици је истекао рок 1925-те године са појавом Квантне физике, а сама медицина је још заглављена у Њутнову физику.
Но ,по тежњи стварања Нове Биологије, тачније , Микро Биологије, протеини су једини молекули који се крећу и они су најважнији у животу.Године 1953. откривено је да у нашем многобројим станицама -има још минијатурнијих делова , станице такође имају живчани састав,он је заповедни центар станице, а тамо су сви гени, а гени контролишу оно што ми јесмо,а језгро које све њих садржи као похраниоц,представља извор контроле и сматрало се да је то језгро еквивалент мозга и (та се теорија распала). Зашто? Ако се извади мозак из организма човек умире, а ако се извади језгро из станице она живи два и више месеца, без икаквих гена и није да ништа не ради,она се креће,једе,расте,сусреће се комуницира са другим станицама,препозна и избегне токсине,другим речима није се променила . Питамо се, могу ли гени бити мозак станице?. Не, гени не узрокују ништа,они су потенцијали. Кад би се знало шта покреће гене знали би шта их контролише. Дакле, ми нисмо под експресијом гена,све док сигнал из његовог окружења не активира изражај-експресију тог гена.
Укратко која реч о ДНК . Обојица наведених научника је проверавало да ли гени "контролишу" биолошку експреију- изражај, те износе истину да са хемијског становишта ГЕНИ НЕ КОНТРОЛИШУ БИОЛОШКУ ЕКСПРЕСИЈУ-ИЗРАЖАЈ,ЗАТО ШТО СЕ ГЕНИ НЕ МОГУ САМИ АКТИВИРАТИ, ИЗРАЗИТИ , те не могу сами себе КОНТРОЛИСАТИ,онда не могу контролисати ни нешто друго. Питање је -од куда онда долази контрола ?
Двојица биолога су ме импресионирала својим радом радећи на исту тему у различитим крајевима света. Томислав Терзин и Брус Липтон је од малена био заитересован за посматрање путем микроскопа, а Терзин је свом професору биологије рекао. "Извините,ако су Ваши постали од мајмуна ,моји нису" . Радом оваквих креациониста стичемо неки нови увид у разјашњење човека уопште,биолошки а и оно што се увиђа је и нова физика која је такође на помолу.
За себе могу рећи да сам се у вези ове теме знајући да су синапсе и неурони попут оних зрнаца у поморанџи јер свако је обавијено опницом, и ја сам се увек питала шта је то што омогућава њихов рад,њихову повезаност,кретње, шта је у том међупростору. Примера ради ,шта би био покретач за кретање ,ако је човек у шлогираном стању. Та ,"паклена поморанџа" о којој је било речи када сам имала седам година и рекла "идемо на мораву да беремо поморанџе",просто су се стварно игром случаја појавиле,изврнуо се камион на мосту и ми смо их скупљали... али, ја о томе нисам размишљала ,нити их је у мом родном крају на Косову било сем ,у продавницама, па ,откуда да то изговорим...тако је и за много што шта друго и опет се недавно појавила " поморанџа " уснила сам Теслу који ми је рекао да причам шта знам ,питала сам се шта и о чему, изговорио је само,"оно што ти знаш" Одједном је почео да ме дави беле рукавице на рукама сам јасно видела,окренула сам се у правцу мртве мајке ,која се ту изненада појавила у лежећем положају, молећиво сам је погледом питала да ми каже шта шта он то тражи да причам .Одговорила је,"од куда ја то знам,али погледом ми је указала на јасну боју цвета на њеној хаљини,која је била преко столице ,јер сам је ја у збиљи претходни дан врло радо носила и ја спазих ту боју и одсјај боје поморанџе коју је цвет иначе и имао,и спазих како је нагазио на део те хаљине док ме је давио ,изговорих Тесли "О поморанџи", рекао је ,пустивши ми врат који је до тада стискао давећи ме . "Да, гукни бисеру бисере, устани и пиши". Чух себе у бунилу како изговорих "Ух, како сте ме стиснули за врат, умало да испустим душу"" Нећеш,нећеш,већ пиши... Давим ,да био сам задављен. Онако сва у бунилу држала сам рукама врат и масирала ,а онда чух питање,Имали сте при школи радионицу за техничко образовање, Рекла сам Да, имали смо,"Како вам се скраћено звао тај предмет. Рекла сам ОТО,Чух његов тужан глас Ето, сад знаш ко ме је задавио!Ја помислих,не изговорих,"свашта то је назив за школски образовни предмет", Човек се тако зове о Боже.. ,ма, већ сам о томе писала... Чух га још како каже " Устај,пожури и оде.Устала сам било је пола два ноћу. Укључих компјутер и прво што сам на заједничком зиду прочитала било је. "Пита професор студенткињу ,"Шта се добија када се исцеди поморанџа, она се насмејала и једино је то знала рећи,"Професоре, добија се сок ". Што ме то питате? Професор јој је рекао " Што то питам? Зато што и од тебе ма како да те цедим питањима ,могу"исцедити" само онај одговор ,који, ако си учила знаш,уколико ниси, нема ни одговора." Запрепастих се и знала сам да све то има везе са нечим што ћу ја писати. Ето, реч је о поморанџи има боју као Сунце, Тесла је открио наизменични мотор и са сунчеве енергије пренео откривеним знањем изум на мотор који производи наизменичну струју. Ја се носим мишљу да је моје да остварим писање своје теорије о Духовној физици и да докажем да човекову енергију покреће оно нешто невидљиво, неопипљиво,а ипак неприкосновени покретач човекове животне енергије- божанске енергије Врил. Те ево то и пишем. А тада сам сећам се наишла на заједничком фејзбук зиду Теслиину Крштеницу, из ње схватих да је по старом календару рођен на ВИДОВДАН...вероватно је све то имало везе са његовом видовитошћу и много чиме још...
https://www.youtube.com/watch?v=xXl7ujCo8qk&feature=youtu.be стигло је баш на рођендан мог сина 03 новембра требало је да поставим и нешто на свој профил о томе и поставих.
Некако спонтано, слушајући видео који је мој син поставио у оквиру групе ИЗАБРАНИ УМОВИ УНИВЕРЗУМА УТКАНИ У ВЕЧНОСТ ,назив видеа је < СКРИВЕНА ПРИРОДА СТВАРНОСТИ- предавање - Горан Поткоњак. Слушах пажљиво како је овај научник служећи се свешћу која му је изграђена на бази материјализма тј,по основи тога да смо учени да је све засновано на материји,он је у ствари све одлично објашњавао ствари из квантне физике по сасвим другој основи тј. онако како ја пропагирам Духовну физику. Своје схватање је поткрепио дивним примерима адекватних научника у вези наведене теме о скривеној природи стварности. Но, на сам помен Душе у контексту о свести,мене је то заинтригирало ,посебно када је изговорио реч Атма та реч ме једноставно као иглом боцнула под груди, знала сам да је то санскритски назив за ДУШУ тј, старосрпски назив за ДУШУ,а који је уткан у индијску филозофију .Не зачудих се више да нека реч просто тражи да је држим у свести , Наиме, одмах сам ту реч протумачила на свој начин АТМА-ТА -МА,аха и у оквиру ове речи наши преци су нам оставили поруку и онда чух у мислима Недин глас и певање песме Где си душо ,где си рано.... https://youtu.be/Uxf6rEN2ERc
Аха запевах али је и пустих јер је већ била постављена на мом профилу, а како сам на тај дан родила сина и требало је певати и радовати се,певајући помислих па " Душа је рак рана науци,та она јој још и не постави дефиницију.". А онда ми се мислима наметну слика коју сам између осталих поставила на свој профил да сину честитам рођендан.
Тада сам размишљала да ли да напишем како му дадох сама шансу за даљи живот, јер он се у мени већ три дана умирио а тада сатима нисам осетила ни најмањи његов покрет,као да није давао знаке живота никаквим покретима . Док су сви око мене ужурбано спремали агрегат (нестала је струја око поднева и нису могли радити операцију такозваног Царског реза). Тако ни сама не знам што,али гледајући у зидни сат изнад врата порођајне сале уочила сам да је 12 и 13 минуте, изговорих "Докторка ,ако се не породим за две минуте умирем,не могу више издржати. " Погледала ме је озбиљно и забринуто , а до тада нисам показивала како су то јаки несносни и веома тешко подношљиви болови који нису били као нормални трудови,оно, боли па стане бол, па се после исзвесног времена појаве,Не , ови су болови били константни а кретали су се од карлице ка мозгу и обратно ,непрестано. Мислила сам да то тако мора бити и трпела до тог момента проналазећи у себи неке задње залухе снаге за ту издржљивост бола.Чух је како ми каже" Јаучи,вришти,али сачекај још петнаест минуте и биће операција,ево, већ ,стиже екипа за 12 и 30 минуте .Хвала на савету ,рекла сам али, нећу да јаучем, ни вриштим, толике су мајке до сада родиле,нека боли ,хоћу и ја да будем велика мајка да у оваквом болу родим, у осталом, зар је то моју мајку мање болело, родила нас је петоро? Ни знала нисам шта причам, по њима нисам се могла породити јер је беба била заглављена у карличном каналу и сатима је беби био живот у опасности . Она ме је покрила чаршафом и пошла према вратима. Очигледно је ишла ка операционој сали.Но, као да ме је сами Бог посаветовао те одлучих да из себе свом снагом својим рукама истиснем своју бебу. Мислила сам само на то да више не сме бити унутра ,сувише дуго стоји тако у каналу , а мене је то толико много и непрестано сатима болело, а како то бива знају само труднице чије су се бебе такође укљештиле у канал ка изласку из мајчине утробе. Чула сам од старијих особа да се никако не ваља у болу при порођају дозивати мајка. Нисам знала којег ми је пола беба коју ћу родити ,али и сањала сам како ми изгледа син и интуитивно сам то осећала да је беба мушког пола. Сећам се било је 12 и 13 минуте и гледајући докторку како напушта порођајну салу (крушевачког породилишта) изненада ставих себе пред неизвесни порођајни чин ,рекла сам докторки Хајдани ,која је већ стигла до излазних врта "Докторка брже, беба излази" Она је брзо ,запањено у не веровању кренула ка мени, ја одлучих сад морам родити и почех силовито вршити притисак на стомак из правца груди ка излазу, дозивајући при том сина којег рађам али, тихим гласом само мени својственом, Докторка ме је открила ,махнула руком ,тражећи од сестре скалпел за сваки случај, а док сам слушала њен урлик "Не Бисерка", ја сам вођена животном силом изгуравала и при том дозивала свог сина да ме у болу чује и да изађе... верујте колико ме је држао дубоко удахнути дах издишући га полако али дуго изговарајући при том једно дуго сииииииинеееее ,док је докторка говорила, одједном громко рекла сад, сад Бисерка, ја сам притискала стомак и осетих помак бебе, удахнух још два пута дубоко чини ми се никада обимнијег удаха нисам упамтила и свом силином изговарах,те три речи при порођају су остале у мојој свести,на први удах СИНЕ, на други ДУШООО ,као да сам самог Бога дозивала ,и на трећу реч МОЈА, кад син изађе. Сат на зиду је показивао 12 и 15 минуте. Која ли ме је сила овако усмеравала ако није сам Творац и Велика мајка. Мој син се није огласио,ни померао , видех велику бебу била је 4,5,кг. али се не миче. Храбро рекох дајте да га ја мало треснем по задњици јавиће се он. Чух глас докторке Хајдане, "То уради кући ,ако преживиш ово што си себи урадила". У свом незнању од могућих постојећих компликација по мој живот, помислих "па већ сам преживела и мој син ће" Ужурбано је по позиву утрчао дечији лекар,после му сазнах име Ендри вршио је беби реанимацију , а ја сам само у молитви са скрштеним рукама говорила диши сине ,диши душо моја, диши душо, диши и убрзо чух глас свог детета,У опису свега то изгледа дуже... евидентно је једно, да сам сигурно сину изгуравши га из себе дала још једном живот мислим на оно када је Божјом и родитељском вољом створен. Кад год ми је тешко ја применим у себи ту тада изговорену реченицу " ДИШИ, ДУШО, МОЈА и буде ми подстрек за даљи живот . То моје тада несвесно тројство огледано у тим речима које се сажело у живот СИНА пренело се у мој говор да и када нешто ћеркама кажем,увек им кажем СИНЕ. а једна од њих две ме увек опомене,"Нисам ти ја син ,већ сам ти ћерка.Ех, као да ја то не знам,а рођење обе ћерке је ,пак, посебна прича и вероватно ће имати потребе и то навести у другом контексту мога стварања писањем оваквих Божјих истина.
Бележих пуно тога ових дана о души и попуњује се текст лагано.
Интересантно ,ово за објаву од синоћ стоји на мом рачунару ,вероватно због тога што помислих " Како то да наука још увек није дефинисала шта је то ДУША". Познато је да неки научници - лекари умирућим људима измере тежину последњег издаха и то износи 24 грама . Врло интересантно а ,одакле тих 24 грама у телу човека .
Уколико у свакоме од нас има толико грама одакле нам та грамажа долази и куда одлази кад човек премине? Низала су се та питања у мени. Чудно, шта то саставља ум и МАТЕРИЈУ, аха, то је ЕНЕРГИЈА али, шта покреће и саставља енергију и материју- е ,то је ДУША . "Мислим ,дакле постојим "рече Декарт, аха,
"Посматран сам ,дакле постојим ", рече Беркли али,рекох ја, ми смо оно што нас држи у животу-то је наша ДУША, она је КЉУЧ и МАЈКА ЈЕ СВЕГА ШТО БОГ СА ЊОМ СТВОРИ,СВЕТИ ЈЕ ДУХ ТО У ЊИХ УТКАО; ТАКО ЈЕ И АМИН !
Понових ово,било ми је интересантно и добих ово . .
Врло интересантна прича о најславнијој краљици Викторији,названа је "баком Европе" имала је пуно потомака а једна од њених унука била је удата за Романова ... https://www.24sata.hr/…/najslavnija-britanska-kraljica-bila…
Колико год би се овом, назови игром ,неко поигравао увек ће изаћи да сам била још нека особа Понових и сада док ово пишем и добих да сам била Јованка Орлеанка,https://www.srbijadanas.com/clanak/reci-zene-koja-je-promenila-istoriju-setimo-se-hrabre-jovanke-orleanke-29-04-2015
Rođena sam da radim ovo.
Pošto mi je Bog naredio, bilo je neophodno da to ispunim. Pošto mi je Bog naredio, čak i da sam imala stotine očeva i majki, čak i da sam bila kraljeva ćerka, pošla bih njegovim putem.
Ustanite sutra što ranije, ranije nego danas i dajte sve od sebe. Uvek budite blizu mene, jer sutra ću morati da uradim više nego što sam ikada uradila i sutra krv će isteći iz mog tela.
Vi kažete da ste moj sudija, ja ne znam da li jeste. Ali pazite kako mi sudite, jer je Bog uz mene.
Radije bih umrla, nego uradila nešto za šta znam da je greh ili protivno Božijoj volji.
Deca kažu da ljudi nekada završe na vešalima kada pričaju istinu.
Delujte, i Bog će delovati.
O ljubavi ili mržnji koju Bog oseća za Engleze, ja ne znam ništa. ali znam da će svi biti izbačeni iz Francuske, osim onih koji će umreti ovde." из линка https://www.srbijadanas.com/…/reci-zene-koja-je-promenila-i…
али и још неке напр Марија Антоанета... О Боже , Поставих ове три зато што се говори о души,а и импонује ми свака од наведених особа .
Зашто понављах ово. Наш садашњи живот са душом коју имамо има многа сећања која испливају из нас, само да ли их ми уважавамо или не,то је друга ствар. Имам један текст чији ћу линк поставити чим га објавим http://teslinsvemirskiekran.blogspot.rs/2017/11/of-blur-cosmic-knight-eye-blue.html
http://duhovnivavilon.blogspot.rs/2014/12/ucenje-o-besmrtnosti-ljudske-duse-nauka.html?view=flipcard
https://www.youtube.com/watch?v=RT3R-FBEiSQ Као подстрек за овај текст послужио ми је и овај видео који је на неки начин прожет материјалистичким начином размишљања а ипак говори јасно о Божијем стварању и кад у то утках оно на чему се заснива моје схватање Творчевог стварања свега што постоји ,подразумева се и човека,те добих овај текст.
Бог у нама створи најпре не материјална духове као разумна(мислена и осећајна бића).Затим је творен материјални део -човечје тело тројично је од три различите стихије али, недељива су једност-једнота -целина.Онда је начинио материју,простор и енергију, земљу и све планете које чине материјално просторно-енергетски свет.Сво троје својим постојањем не сметају једно другом ,не потискују се , већ се међусобно прожимају.Као такви постоје и пребивају у савршеном складу као једна целина. Енергија исходи-извире из материје и проходи кроз простор ?, али енергија не исходи из простора као свог узрока ?. Енергија пролази кроз простор и не бивајући њиме задржана.Ово тројство уредио је Творац . Од Бога се рађа Син и кроз њега исходи и протиче ДУХ СВЕТИ који од Оца исходи , тако по истом обрасцу постоје простор ,енергија и материја. Тако је то Свето Тројство створило: у простору од енергије и материје створило све планете и звезде ,подразумева се и нашу планету Земљу кроз коју струји ваздух ,а на њој живу флору и фауну која из земље црпи хранљиве материје ,а из ваздуха сунчеву енергију. Да би не материјални дух и господар материјалног света, човек је морао постати део њега. Ето, на такав је начин све припремљено и када су се сви услови стекли Творац је као круну свега створио првог човека. Но духовна и материјална природа су биле две наизглед "неспојиве" различитости.Творац је повезао духовну природу постојања са земаљском.Ни један, па и најмањи делић тог духа није створен као део просторног материјалног света ,нити је у њему боравио,нити је материјом могао бити задржан ,ни простором ограничен.Но, Творац је "свој дух" у човеку као човеков "анђеоски дух" уткао и ујединио-увезао не видљивим нитима за материјом, а материју за дух и тако који у човеку све повезује,а кроз ту повезаност бивствује оно најсуптилније за које једино можемо рећи Творац је створио човеку душу.Која обитава у човеку док је жив, а онда поново одлази назад универзалну Душу која је Универзално језгро свега и чека своју Творцем поновну расподелу неком будућем потомку. Душа у човеку јесте најнеобичнији ,најсуптилнији и најоригиналнији,само Творцу својствено стварање творевине која је спој духовног и материјалног. И створи Господ Бог човека (тело) од праха земаљског и дуну му у лице дух животни и поста човек душа жива. На ово ме подсети наша стара изрека Један човек, једна душа,ама ће нађе још једну душу. Од пар душа у Име Господа идуће године 1+1 дају нову једну душу и то је ново Свето тројство. Отац Син и Свети дух, ко је овде Свети дух- дакле улога мајке се прожима кроз име Свети Дух... јер се у тројству не помиње а рађа сина...Тако човек као материјализовани дух постаде господар материјалног света јер постаде је део њега. Пошто су Света Тројица створила човека,он и поста ТРИХОТОНО биће. Човеков дух, душа и тело иако три потпуне различитоси,оне се прожимају и чине једну савршену једноту.
ЧОВЕКОВ ДУХ
Човеков дух је створен ТРИХОТРОНО (тројично) по Божијој слици као: ,ОСЕЋАЈАН АКТИВАН и РАЗУМАН . Да би дух био активан најпре би требало да је ОСЕЋАЈАН -осећања и душа су као једно у деловању покретач су и на тај начин човек из душе осећа Љубав ( оно,кад кажемо волим те из душе,тако и осећамо из душе) затим тако осећамо , радост, тугу и сва друга расположења од којих одабира она добра и племенита ,(наравно све што човек одабере као добро то чини на нивоу своје свести о томе шта је за њега добро иле ) што и је његов покретач.Тек након наведеног можемо говорити да из тих осећања човек може бити активан у смислу да има непрестално могућност узрастања и усавршавања (сопствене надградње ) у смислу племенитости. Дух као разумно биће има могућност да бира оно што је добро и корисно за сопствено узрастање у знању и изграђује се њима,то се искњучиво одвија на индивидуалном нивоу.
ЧОВЕКОВА ДУША
Човекова душа није исто што и човеков дух.Човеков дух, иако разумни наредбодавац није покретач човековог материјалног тела.( једна дигресија... једном моја бака Софија упути ми питање "А мори ћеро, имаш породицу ,посао ,зашто учиш више? Рекла сам "Бако ја то волим, једноставно волим да знам још по нешто" ...
На то ми је бака одговорила као најмудрији филозоф (а имала је само четири разреда основне школе). Па ,јест и то што кажеш. Кад боље размислим . Имаш терача у себи! Ко нема терача у себи за учењем ,ни мотком га нико не може на то натерати.". Погледала сам је и помислила "моја бака говори о покретачком духу ,вољи у човеку ,ко је по њој тај покретач и упитах је ,а она рече. Имаш јаку вољу ћерко,а њу ти душа "иска" тражи.Од онда до сада први пута разматрам питање ДУШЕ.
ЧОВЕКОВА ДУША
Душа је спона између духовног и материјалног света јер их повезује . Душа је та која задржава дух у телу (енергију у телу).Дакле оно што је у природи енергија, напр, сунчева енергија, у апаратима електрична енергија, то је у телу ДУХ, а јачину, као у природи топлотне енергије, или електричне енергије у апаратима тако ијачине човекове животне енергије одређује душа као покретач духа-духовне енергије. Дакле Душа је језгро живота у том тројству су ДУША- животна-одржива енергија човека која као окидач-прекидач- диктира и покреће ДУХ- духовну енергију у материјалном телу човека или је напуштањем телесне материје прекида те као таква у њему више не постоји. Наводећи ово, сматрам да нам је сада лако схватљиво да је душа спона која је повезана и за довечији дух и за човечије материјално тело везујући их на тај начин,тим повезивањем јасно је да је душа покретач духа као неживе материје -енергије и покрећући је,тј. њеним активирањем чини материју-тело човека живим.
Душа је ТРИХОТОНА -тројична :
сензуална - (чулна )
покретачка- (делатна) и
вегетативна - (животна)
Ова три наведена елемента душе постоје као једна недељива једност. Ни једна од ова три елемента душе нису видна, али видна је њихова манифестација.
Сензуална ( чулна) - По основу наших осећања исказујемо тај осећај ,а видан је на нашем лицу, када је у питању напр лјубав ,озарени смо од унутарње среће и то се на нашем лицу и у погледу види и то, на исти начин испољавамо видне манифестације било ког другог осећања.
Покретачка -(делатна) . Ни овај елеменат душе није сам по себи видан , видно а је манифестација то јест наше кретање , односно активности које обављамо од писања до физичког кретања-дакле наша дела која се физички манифестују, Сем наравномисли и оне су интелектуални процес који се огледа уономе "какве су нам мисли -такав нам је живот". дакле, тај се процес види остављањем трагова током нашег живота.
На послетку и нешто о вегетативној (животној) спони.Најкраће речено,док год човек дише у њему је дух и душа и ова је манифестација видна као човек који се телесно види,дакле, виде нас, примећују, дакле живи смо и док год нас људи виде као тело које душа одржава у животу , дакле и постојимо. Напусти ли нас душа, дух-енергија престаје да буде покретана и материја тела се разлаже у ко зна колико делова а све зато што нас напусти делић Божјег даха који Му се из нас враћа онаквим каквог нам га је удахнуо,а научници тај наш издах измерише да тежи 24 грама.
На овај начин поменух дакле , постојим и тако схватих ТРОЈСТВО- на троструки начин, јасно ми је сада оно што је Никола Тесла говорио о бројевима 3,6 и 9. Онда када будемо схватили шта значе бројеви 3,6 и 9 бићемо у стању спознати себе.Чини ми се да ја јесам и као што видите сви ови бројеви су сачињени од јединица, свака за себе не би могла деловати,али здружене чине све оно што је Творац створио. Но, и од те број 1 и ми чинимо по нешто, спознамо и откријемо ,отргнемо по кују спознају из колективне свести и пласирамо је на овај начин.
Сензуално (чулна функција ) душе
Човек својом душом као сензуално-чулно биће својим чулима осећа просторно,енергијски и материјални свет у којем живи. Мисли се на светлост, мирисе,укусе, додире,звуке и друго и преноси их у сферу духовног човека. Овај сензуални део душе је некако између, између духа и тела.,
Покретачка (делатна) функција душе
Душа је покретач свих моторних функција, човековог материјалног тела. Она покреће удове и сво човеково тело јер извршава вољу човековог словесног духа. Овај део душе као креативно стваралачки . По својој природи је по природи најближи човековом духу.
Ово и јесте разлика између анђела небеских , који нису Анђели су бестелесни и нису везани за материју , односно просторно материјални свет , они немају душу као чове. жкао нематеријалног све та и човек ( ЈА КАжем, а све се заједно налази у ЕТРУ и враћа се у ЕТАР )
Вегетативна (Животна ) функција душе . Душа је покретач свих функција које одржавају човека у животу. Мисли се на рад срца и свих других виталних органа у организму, као и свих молекуларно метаболичких процеса. Овај део душе је нај ближи и најсроднији човековој телесној природи , Вегетативна функција одржава човека живим .
ЧОВЕКОВО ТЕЛО
Човеково тело је такође ТРОЈИЧНО, јер је начињено од сва три елемента просторно материјалног света у коме живи а то су : простор ДУХ ДУША (ЕТАР) ЕНЕРГИЈА И МАТЕРИЈА ( а он каже материја,простор енергија )
Тело је начињено по Божијој слици осликано у материјалној форми . И тако вас цели човек је створен као трихотоно (тројично )биће које има :ДУШУ, ДУХ И ТЕЛО
Дакле, Бог је створио човекаа да постоји као " делатно ,стваралачки разумни дух у материјалном свету. Дух који није без.сврсисходни разум који сам мисли , него је креативни ум који кроз животну душу , помоћу тела који у материјалном свету твори и ствара.
"Ми нисмо људска бића која имају духовно искуство; ми смо духовна бића која имају људско искуство. " ~ Пјер... Pierre Teilhard de Chardin
ЈА овоме додајем И БИ ДУША У НАМА. НАШЕМ ДУХУ И ТЕЛУ БОЖИЈА МАМА.Ми смо БОЖИЈА ДУША обавијена СВЕТИМ ДУХОМ и тако сједињеном ентелесијом ЖИВОТНИМ ВРИЛОМ уткаше се у материјално физички видно тело које се временом искуствено мења и бивствује док је душе у нама.Б.В
И још понешто битно< ДУША саставља енергију и материју. "Мислим ,дакле постојим "рече Декарт, аха, "Посматран сам ,дакле постојим ", рече Беркли али,рекох ја,"Дишем,дакле живим". Ми смо ,оно што нас одржава као живо енергетко,егзистирајуће и делатно биће уткано је посредством Светог Тројства уобличено у материјално-временско искуство у простору а током времена онакво је каквим га чини целокупно искуство Тројног карактера :осећајно-на бази искуства свих емоција, енергетско-акциноно на бази свих умно-интелектуалних и делатно материјалних што посматрач доживљава као конкретну манифестацију тела човека са конкретним именом чиме се зна да је то баш та душа духовно-телесне енергије која се посматрањем и констатује.
Душа одржава есенцијално животно сушаство-суштину живог бића-живот;
Енергија делује акцијама у свим доменима преко њих се и осећа у каквом је стању животна енергија човека тако се и манифестује.ипољавањем : емоција,вида,слуха,додира,мириса и целокупног искуства уопште уобличеног у једно тело које се као такво посматрачу манифестује.
Бог даје живот,Свети дух даје енергију која током живота егзистира,кроз родитеље Бог и Свети дух стварају ново биће које из оца улази у мајку и након 9 месеци из ње излази у свет посматрача те нове Божије душе уткане живом енергијом и уобличеном у материјално тело и као такво је видно за доживљајне посматраче тог ново насталог светлосног искуства изашлог из таме у бели свет на увид доживљајних искуствених посматрача.
Свака ново настала душа има свој век трајања а Творцем јој је одређен временски период боравка у конкретном телу. егзистира,а живот и енергија семанифестују кроз материјално тело:душа суштински -есенцијално;енергија покретачки а материјално тело се манифестује посматрањем.
И још понешто битно< ДУША саставља енергију и материју. "Мислим ,дакле постојим "рече Декарт, аха, "Посматран сам ,дакле постојим ", рече Беркли али,рекох ја,"Дишем,дакле живим". Ми смо ,оно што нас одржава као живо енергетко,егзистирајуће и делатно биће уткано је посредством Светог Тројства уобличено у материјално-временско искуство у простору а током времена онакво је каквим га чини целокупно искуство Тројног карактера :осећајно-на бази искуства свих емоција, енергетско-акциноно на бази свих умно-интелектуалних и делатно материјалних што посматрач доживљава као конкретну манифестацију тела човека са конкретним именом чиме се зна да је то баш та душа духовно-телесне енергије која се посматрањем и констатује.
Душа одржава есенцијално животно сушаство-суштину живог бића-живот;
Енергија делује акцијама у свим доменима преко њих се и осећа у каквом је стању животна енергија човека тако се и манифестује.ипољавањем : емоција,вида,слуха,додира,мириса и целокупног искуства уопште уобличеног у једно тело које се као такво посматрачу манифестује.
Бог даје живот,Свети дух даје енергију која током живота егзистира,кроз родитеље Бог и Свети дух стварају ново биће које из оца улази у мајку и након 9 месеци из ње излази у свет посматрача те нове Божије душе уткане живом енергијом и уобличеном у материјално тело и као такво је видно за доживљајне посматраче тог ново насталог светлосног искуства изашлог из таме у бели свет на увид доживљајних искуствених посматрача.
Свака ново настала душа има свој век трајања а Творцем јој је одређен временски период боравка у конкретном телу. егзистира,а живот и енергија семанифестују кроз материјално тело:душа суштински -есенцијално;енергија покретачки а материјално тело се манифестује посматрањем.
На основу свега реченог и доживљеног,сходномом виђењу света и нове науке Духовне физике коју стварам овоме додајем Да смо ми ДЕО УНИВЕРЗАЛНЕ ТВОРЧЕВЕ ДУШЕ СА УТКАНОМ ДУШОМ ОД СВЕТОГА ДУХА И КРОЗ ДАРИВАНУ НАМ ДУХОВНОСТ И БОЖИЈУ ЖИВОТНУ ЕНЕРГИЈУ ВРИЛ . ДУХОНИМА ПОКРЕЋЕМО СВОЈУ СВЕТУ ЖИВОТНУ ЕНЕРГИЈУ И НА ТАЈ СМО НАЧИН У СТАЊУ ДА ОСЕЋАМО,МИСЛИМО,ОПАЖЕНИ СМО ,ИМАМО ДУШУ, ЖИВИМО ДАКЛЕ, ПОСТОЈИМО !
Зар смо једном још не рођено дете назвали својом душицом-Душо моја. Вероватно су то учиниле све мајке ,баш као што сам и ја .
Порука:
"Буди живот"Јесам Божија душа! Јесам живот. Јест и да буде ! АМИН !
- Време поновног рођења може се десити у било ком тренутку. Душа кроз "Животна искуства може инспирисати нове идеје, нове путеве и нови раст. Понекад најтамнији тренутци могу да изазову промене које нам требају да постану највиша верзија истих која се могу замислити. Након периода одмора и мировања, живот опет поново освежава, ревитализује и допуњује виталношћу и радошћу."
Мр Бисерка Вучетић < Из квантне земље чудеса> Бивствомарија, Лета Господњег 2017 (7526) 13.11. у 07 и 28
Наниже је постављен преузети материјал .
https://www.primalpainter.com/products/huge-wall-hanging-meditation-room-decor-chakra-art-waking-life?utm_campaign=Pinterest%20Buy%20Button&utm_medium=Social&utm_source=Pinterest&utm_content=pinterest-buy-button-0c9044f76-5239-4fb6-a255-190154a80e0c
Владимир Мутавџић
Пре 3 године
Бог је створио човека од праха земаљског и удахнуо му дух животни и човек (Адам = створен од земаљског праха) поста душа жива.
Дакле, душа као самостални ентитет не постоји, већ је човек док је у животу - душа жива. Смрћу се прах враћа праху (земљи), а дух животни се враћа Творцу.
Другим доласком Господа нашег Исуса Христоса сви праведни ће васкрснути и уздићи се на Небо (упокојени ће бити поново створени (васкрснути) и узнети, а живи само узнети). Хиљаду година од тог догађаја Христос ће васкрснути и неправедне и заједно са палим анђелима биће им суђено и биће осуђени на другу (последњу) смрт.
<<<<<
Шта је душа? Душа је колективна свест свих наших ћелија, и будући да се духовни свет огледа у материјалном то свака та ћелија представља по један мали ум нашег ума. Наш ум је подељен на трилионе малих умова и сваки тај ум је једна врста свести, Наша свест је састављена од много малих свести. Сваки тај ум себе доживљава као живо биће које живи у свету као један човек. Бог је за наше ћелије креирао један свет у коме оне себе виде као бића која живе на планети у друштвима исто као што ми себе видим да живимо на земљи. Оне себе не виде да су део једног тела већ виде себе као засебна бића у једном друштву, исто као што ни ми не видимо да смо део једног тела иако смо део Христовог тела. Те ћелије нашег ума имају осећања, мисли, визије, као и ми што имамо.Колективна осећања наших ћелија, или тих умова нешег ума ми доживљавамо као своја осећања а колективну свест као своје мисли и идеје. Ако би погледали колективну свест грађана Србије и осећања која преовљађују у овој земљи, ми бисмо могли да видимо да је душа српског народа на једном јадном нивоу, сва подерана и у ритама, болесна и изранављена, јер таква је колективна свест овог народа. Осећамо као да се неки таман облак надвио над ову земљу у не зна се када ће да оде. Душу овог Народа карактерише једно безнађе као главно осећање које овде влада. Тако и нашу душу дефинишу мисли и наша осећања која долазе као последица суда којим судимо, Ми смо господ нашој души као што је Господ нама. Будући да смо глава својој души то наши судови утичу на то како ће судити и умови нашег ума. Онако како ми судимо тако се и наша душа окреће и њен суд се управља по нама,. зато смо ми одговорни за стање наше душе и каква ће осећања она нама понудити. И да закључим. веровали ви у душу или не она је део вас, а за човека чијим бићем преовлађују лоше мисли и осећања се каже да је изгубио душу. Чувајте своју душу јер је она извор радости у вама. Ако из вашег извора потече тама цео живот ће вам преплавити тама.
А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко. Дела Ап. 4.32
У народа који вероваше беше једно срце и једна душа. Видимо да је једна душа састављена из много душа народа који вероваше. Јер ми као појединци смо уди(ћелије) Христовог тела. Није се могло рећи ћелије у то време јер није постојала свест о ћелијама, наука тога доба није знала за ћелије. И видите једно срце такође из много срца састављено. Имати једно срце значи имати усту мисао, јер срце је центар наше пажње. Душа представља наша осећања и зрачи светлост љубави или таму, а срце су мисли којима је наша пажња посвећена.
За мисли које су центар наше пажње се каже да су нам у срцу.
Кад Господ каже: где је наше благо тамо је и наше срце; мисли да ће наш фокус бити тамо где је наше благо. Стално ћемо мислити о њему, зато је богатоме тешко да наследи царство јер су његове мисли окренуте од Бога ка његовом благу.
И цео ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа. Сол. Прва 5.23
Овде се види да се јасно раздваја, дух , душа и тело. И шта смо ми ако нисмо тело ни дух? Душа жива. Где год иде човек иде тамо је и његова душа, у рај или пакао. За човека чији је син кренуо лошим путем каже се да је изгубио сина. Тако и за човека чија је душа огрезла у злу се каже да је изгубио душу.
Он је има али је она изгубљена у греху.
А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему. Дела Ап. 20.10
И овде можемо видети да душа напушта тело, да душа није тело него је тело манифестација душе у материјалном свету да ми можемо да кроз структуру тела схватимо да је душа састављена из трилиона малих умова који зраче својим осећањима. Као што и Христова Црква је једна душа украшена за мужа као невеста, многе душе чине једну душу, као што и Христово срце чине многа срца.
(А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца. Лука 2.35
Владимир Мутавџић
Пре 3 године
Бог је створио човека од праха земаљског и удахнуо му дух животни и човек (Адам = створен од земаљског праха) поста душа жива.
Дакле, душа као самостални ентитет не постоји, већ је човек док је у животу - душа жива. Смрћу се прах враћа праху (земљи), а дух животни се враћа Творцу.
Другим доласком Господа нашег Исуса Христоса сви праведни ће васкрснути и уздићи се на Небо (упокојени ће бити поново створени (васкрснути) и узнети, а живи само узнети). Хиљаду година од тог догађаја Христос ће васкрснути и неправедне и заједно са палим анђелима биће им суђено и биће осуђени на другу (последњу) смрт.
<<<<<
Шта је душа? Душа је колективна свест свих наших ћелија, и будући да се духовни свет огледа у материјалном то свака та ћелија представља по један мали ум нашег ума. Наш ум је подељен на трилионе малих умова и сваки тај ум је једна врста свести, Наша свест је састављена од много малих свести. Сваки тај ум себе доживљава као живо биће које живи у свету као један човек. Бог је за наше ћелије креирао један свет у коме оне себе виде као бића која живе на планети у друштвима исто као што ми себе видим да живимо на земљи. Оне себе не виде да су део једног тела већ виде себе као засебна бића у једном друштву, исто као што ни ми не видимо да смо део једног тела иако смо део Христовог тела. Те ћелије нашег ума имају осећања, мисли, визије, као и ми што имамо.Колективна осећања наших ћелија, или тих умова нешег ума ми доживљавамо као своја осећања а колективну свест као своје мисли и идеје. Ако би погледали колективну свест грађана Србије и осећања која преовљађују у овој земљи, ми бисмо могли да видимо да је душа српског народа на једном јадном нивоу, сва подерана и у ритама, болесна и изранављена, јер таква је колективна свест овог народа. Осећамо као да се неки таман облак надвио над ову земљу у не зна се када ће да оде. Душу овог Народа карактерише једно безнађе као главно осећање које овде влада. Тако и нашу душу дефинишу мисли и наша осећања која долазе као последица суда којим судимо, Ми смо господ нашој души као што је Господ нама. Будући да смо глава својој души то наши судови утичу на то како ће судити и умови нашег ума. Онако како ми судимо тако се и наша душа окреће и њен суд се управља по нама,. зато смо ми одговорни за стање наше душе и каква ће осећања она нама понудити. И да закључим. веровали ви у душу или не она је део вас, а за човека чијим бићем преовлађују лоше мисли и осећања се каже да је изгубио душу. Чувајте своју душу јер је она извор радости у вама. Ако из вашег извора потече тама цео живот ће вам преплавити тама.
А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко. Дела Ап. 4.32
У народа који вероваше беше једно срце и једна душа. Видимо да је једна душа састављена из много душа народа који вероваше. Јер ми као појединци смо уди(ћелије) Христовог тела. Није се могло рећи ћелије у то време јер није постојала свест о ћелијама, наука тога доба није знала за ћелије. И видите једно срце такође из много срца састављено. Имати једно срце значи имати усту мисао, јер срце је центар наше пажње. Душа представља наша осећања и зрачи светлост љубави или таму, а срце су мисли којима је наша пажња посвећена.
За мисли које су центар наше пажње се каже да су нам у срцу.
Кад Господ каже: где је наше благо тамо је и наше срце; мисли да ће наш фокус бити тамо где је наше благо. Стално ћемо мислити о њему, зато је богатоме тешко да наследи царство јер су његове мисли окренуте од Бога ка његовом благу.
И цео ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа. Сол. Прва 5.23
Овде се види да се јасно раздваја, дух , душа и тело. И шта смо ми ако нисмо тело ни дух? Душа жива. Где год иде човек иде тамо је и његова душа, у рај или пакао. За човека чији је син кренуо лошим путем каже се да је изгубио сина. Тако и за човека чија је душа огрезла у злу се каже да је изгубио душу.
Он је има али је она изгубљена у греху.
А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему. Дела Ап. 20.10
И овде можемо видети да душа напушта тело, да душа није тело него је тело манифестација душе у материјалном свету да ми можемо да кроз структуру тела схватимо да је душа састављена из трилиона малих умова који зраче својим осећањима. Као што и Христова Црква је једна душа украшена за мужа као невеста, многе душе чине једну душу, као што и Христово срце чине многа срца.
(А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца. Лука 2.35
<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<< http://www.vestinet.rs/pogledi/kako-to-da-nismo-svesni-da-je-bog-u-svemu
Сви мистици, људи које су сматрани пробуђени, просветљени током читаве историји па и данас, говорили су и говоре исто: све је Бог, Једно и не постоји ништа осим Бога, Бог је у свему, све је у Богу и све је од Бога. Ове тврдње ће служити као полазна тачка за ово, неке инспирисане и неки збуњујући чланак.
Ако је Бог све што постоји, постоји унутар Бога, онда смо ми сами Бог, Сви.
Питање је, како онда то не знамо?
Како пронаћи, знати Бога (све) ако смо Бог (сви)? Када удишемо ваздух удишемо Бога, када се крећемо, крећемо се кроз Бога, када једемо, једемо Бога, када гледамо, све што видимо је Бог, све што можемо дотакнути, окусити, оњушити, осетити је Бог.
Или другим речима, удишемо, крећемо се, једемо, видимо, додирујемо, осећамо, ... Бога, самог себе, јер све је Бог, све је у Богу и Бог је унутар свега и све је од Бога, а да ипак нисмо свесни себе, Бога.
Ако је Бог, Један, онда сви наведени, од кретања до осећаја, представљају илузију. Кретање кроз оно што се дешава када је покретна ствар она кроз коју се креће када оно што видимо је исто што и оно што види када једемо оно што једемо.
Може ли камен пасти на себе? Можете ли се само видети? Може ли се сечити?
Ако је све једно, онда је сваки осећај времена, кретања ... једноставно илузија, јер смо сви и сви. Где можемо да идемо тамо и не већ? Време, кретање је само идеја коју смо прихватили као стварност. Не можемо се померити јер тамо не постоји, само овде и сада, јер је све Једно. Не можемо доћи јер никад нисмо отишли, ми смо свуда и све. Одлазак и долазак је само идеја.
Ако смо свуда и све то значи да је осећај кретања илузија, искуство, не постоји тамо и овде, постоји само искуство одласка и доласка, односно Једно унутар којег се сва искуства, осећај кретања, времена манифестују.
Да би постојало искуство, мора постојати другост, 02:00, дуалност, али пошто је све Једно, Бог, и пошто ништа не постоји ван Бога, 2 може постојати само као привид, илузија. Другост, дуалност није случајност, грешка, оно је начин на који се манифестује све што постоји, начин на који можемо и имамо ово искуство, или другим речима, не постоји универзум нити постојимо ми, постоји само искуство универзума и нас.
Не постоји ко пише овај чланак на екрану, нема екрана, нема људи који читају овај чланак, али постоји искуство са мном и како читате или пишете овај чланак.
Не постоји или постоји, постоји само искуство писања и читања, јер је Један увек увек један. Друго, дуалитет је само илузија, искуство које се манифестује унутар униформе.
Ако постоји само искуство, привид двојности, односно одвојености, ако је све Једно, Бог, тада сваки покушај да постанемо, будемо једно са свиме, стварање привида је одвојености и прихватање игре, идеје трагања за самим собом, просветљењем. Како постати оно што јесмо, када смо и ништа друго не постоји, не можемо бити изван тога. Све је једно, Бог, све је сада и овде, не постоји ту и тамо, сада не постоји, а онда, постоји само један овде и сада.
Како бити сада када смо сада, како да будемо, долазимо овде када смо овде, како постати, бити Један када смо ми?
Све што тражимо је већ овде. Прихватање идеје, разних уверења, знања, навезаности, поистовећености са: ја сам директор, ђубретар, новинар, хришћанин, политичар, наставник, американац, србин ... страхови које смо прихватили, вео су којим смо прекрили наше сопство, наше истинско, Једно, но , да можемо бити оно што нисмо, да можемо заборавити, само идеју.
Покушајте да замислите да сте прихватили идеју да сте се изгубили да бисте се потражили у овој физичкој форми. Дакле ходате около наоколо и тражите се, гледате лево, десно гледате, горе, доле, испод кревета, испод покривача, у ормарима, ... па вам сине идеја да сте можда на дворишту, дођете на двориште али вас нема нити тамо, можда сте на улици, излазите на улицу али ништа, срећете неког пролазника, заустављате га и питате дали вас је можда видео, он вам збуњен поставља питање, ког, вас? Да! Па ту сте, разговарамо, али ви остајете зачуђене, па где, како ја не видим, покажите ми, на то пролазник упери прстом у вас, али ви и даље не можете постати свесни самога себе, гледате и питате, па где?
Ми смо као риба која плута у океану, питајући сваког пролазника; Извини, можеш ми рећи, реци ми где је океан.
Прихвацањем идеја да се можемо изгубити, да сте изгубили самог себе, створен је вео мисли, уверења који вам не дозвољава да увидите да Ви јесте Ви, да је сам тражилац тражено. Сваки покушај да се пронађе, свака идеја, одлазак је од тражене.
Ми не можемо доћи овде и постати, постати Један зато што смо ми овде и сада. Не можемо постати оно што већ имамо, можемо то само знати СВЕ, свугде и све, сада и овде, једно са свиме, Бог.
Ако је све једно, може ли бити знање? Гледано са нивоа Једне нотације, знање је привид, илузија. Да има знања, мора постојати још једна, дуалност, али пошто дуалитет илузије и сва знања која долазе из дуалитета, могу бити ништа друго до илузија.Ако је све једно, Боже, ако је све у Богу, а Бог је у свему и нема ничега изван Бога, онда је Бог Бог празан, ништа од тога и гдје је и све је створено. Све може бити ништа осим свега, ништа не може бити све осим свега. Све постоји и никада није постојало. Све је то само идеја, искуство постојања
Ако је Бог све што постоји, постоји унутар Бога, онда смо ми сами Бог, Сви.
Питање је, како онда то не знамо?
Како пронаћи, знати Бога (све) ако смо Бог (сви)? Када удишемо ваздух удишемо Бога, када се крећемо, крећемо се кроз Бога, када једемо, једемо Бога, када гледамо, све што видимо је Бог, све што можемо дотакнути, окусити, оњушити, осетити је Бог.
Или другим речима, удишемо, крећемо се, једемо, видимо, додирујемо, осећамо, ... Бога, самог себе, јер све је Бог, све је у Богу и Бог је унутар свега и све је од Бога, а да ипак нисмо свесни себе, Бога.
Ако је Бог, Један, онда сви наведени, од кретања до осећаја, представљају илузију. Кретање кроз оно што се дешава када је покретна ствар она кроз коју се креће када оно што видимо је исто што и оно што види када једемо оно што једемо.
Може ли камен пасти на себе? Можете ли се само видети? Може ли се сечити?
Ако је све једно, онда је сваки осећај времена, кретања ... једноставно илузија, јер смо сви и сви. Где можемо да идемо тамо и не већ? Време, кретање је само идеја коју смо прихватили као стварност. Не можемо се померити јер тамо не постоји, само овде и сада, јер је све Једно. Не можемо доћи јер никад нисмо отишли, ми смо свуда и све. Одлазак и долазак је само идеја.
Ако смо свуда и све то значи да је осећај кретања илузија, искуство, не постоји тамо и овде, постоји само искуство одласка и доласка, односно Једно унутар којег се сва искуства, осећај кретања, времена манифестују.
Да би постојало искуство, мора постојати другост, 02:00, дуалност, али пошто је све Једно, Бог, и пошто ништа не постоји ван Бога, 2 може постојати само као привид, илузија. Другост, дуалност није случајност, грешка, оно је начин на који се манифестује све што постоји, начин на који можемо и имамо ово искуство, или другим речима, не постоји универзум нити постојимо ми, постоји само искуство универзума и нас.
Не постоји ко пише овај чланак на екрану, нема екрана, нема људи који читају овај чланак, али постоји искуство са мном и како читате или пишете овај чланак.
Не постоји или постоји, постоји само искуство писања и читања, јер је Један увек увек један. Друго, дуалитет је само илузија, искуство које се манифестује унутар униформе.
Ако постоји само искуство, привид двојности, односно одвојености, ако је све Једно, Бог, тада сваки покушај да постанемо, будемо једно са свиме, стварање привида је одвојености и прихватање игре, идеје трагања за самим собом, просветљењем. Како постати оно што јесмо, када смо и ништа друго не постоји, не можемо бити изван тога. Све је једно, Бог, све је сада и овде, не постоји ту и тамо, сада не постоји, а онда, постоји само један овде и сада.
Како бити сада када смо сада, како да будемо, долазимо овде када смо овде, како постати, бити Један када смо ми?
Све што тражимо је већ овде. Прихватање идеје, разних уверења, знања, навезаности, поистовећености са: ја сам директор, ђубретар, новинар, хришћанин, политичар, наставник, американац, србин ... страхови које смо прихватили, вео су којим смо прекрили наше сопство, наше истинско, Једно, но , да можемо бити оно што нисмо, да можемо заборавити, само идеју.
Покушајте да замислите да сте прихватили идеју да сте се изгубили да бисте се потражили у овој физичкој форми. Дакле ходате около наоколо и тражите се, гледате лево, десно гледате, горе, доле, испод кревета, испод покривача, у ормарима, ... па вам сине идеја да сте можда на дворишту, дођете на двориште али вас нема нити тамо, можда сте на улици, излазите на улицу али ништа, срећете неког пролазника, заустављате га и питате дали вас је можда видео, он вам збуњен поставља питање, ког, вас? Да! Па ту сте, разговарамо, али ви остајете зачуђене, па где, како ја не видим, покажите ми, на то пролазник упери прстом у вас, али ви и даље не можете постати свесни самога себе, гледате и питате, па где?
Ми смо као риба која плута у океану, питајући сваког пролазника; Извини, можеш ми рећи, реци ми где је океан.
Прихвацањем идеја да се можемо изгубити, да сте изгубили самог себе, створен је вео мисли, уверења који вам не дозвољава да увидите да Ви јесте Ви, да је сам тражилац тражено. Сваки покушај да се пронађе, свака идеја, одлазак је од тражене.
Ми не можемо доћи овде и постати, постати Један зато што смо ми овде и сада. Не можемо постати оно што већ имамо, можемо то само знати СВЕ, свугде и све, сада и овде, једно са свиме, Бог.
Ако је све једно, може ли бити знање? Гледано са нивоа Једне нотације, знање је привид, илузија. Да има знања, мора постојати још једна, дуалност, али пошто дуалитет илузије и сва знања која долазе из дуалитета, могу бити ништа друго до илузија.Ако је све једно, Боже, ако је све у Богу, а Бог је у свему и нема ничега изван Бога, онда је Бог Бог празан, ништа од тога и гдје је и све је створено. Све може бити ништа осим свега, ништа не може бити све осим свега. Све постоји и никада није постојало. Све је то само идеја, искуство постојања
/_products/?lp=true
нн
https://www.pinterest.com/primalpainter/_products/?lp=true
Нема коментара:
Постави коментар